Када би аустријски премијер Себастијан Курц покушао са својом Аустријском народном странком да наступи на немачким парламентарним изборима, то би изазвало прилично незадовољство у редовима владајућих демохришћана, а вероватно још више у опозиционом АфД-у.
Таква идеја о интервенцији Аустријанца у немачку политику је апсурдна, пише у свом тексту објављеном у листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг” новинар и публициста Михаел Мартенс.
Али постоје две земље у којима се појављује слична констелација: на парламентарним изборима у Албанији 25. априла учествује и један огранак странке Самоопредељење косовског премијера Аљбина Куртија. На Косову је Самоопредељење далеко најјача политичка снага. Чињеница да та странка сада води кампању на изборима у суседној држави, и то с подружницом истог имена, те да је и сâм Курти тамо учествовао у кампањи, наравно, не наилази на одушевљење албанског премијера Едија Раме.
Истина је да Самоопредељење засад није регистрована као политичка странка у Албанији, већ наступа као грађанска иницијатива која подржава независне кандидате на парламентарним изборима. Међутим, у догледно се време планира и претварање у странку.
Један од кандидата за изборе је Боикен Абази, који је уједно и директор грађанске иницијативе Самоопредељење у Тирани. На питање прима ли упутства од косовског премијера, Абази избегава јасан одговор: „Био би то велики губитак за мене и нашу организацију овде када Аљбин не би нашао времена да се с нама саветује. Ја поштујем његове дубинске анализе и савете. Ми то не следимо увек, али је добро чути његове идеје.„
Међу те идеје спада већ дуги низ година и став да би било боље и за Албанију и за Косово да се уједине у заједничку државу. То је оно што и Абази пропагира. „Наравно да до тога неће доћи сутра или наредних година. Било би популистички тврдити тако нешто, каже Абази.
Многи Албанци имају осећај да „прави геополитички тренутак” за остварење те идеје још није стигао. Самоопредељење тежи „мирном и демократском процесу” на којем ће се одржати референдуми о уједињењу у обе државе. Резултат је предвидљив, каже Абази: „Истраживања у Албанији и на Косову показују да би више од две трећине Албанаца гласало за уједињење на референдуму.„
На Косову је Курти популаран не због великоалбанске реторике, већ зато што се његово обећање о бескомпромисној борби против корупције и непотизма сматра веродостојним. Људи желе боље школе и болнице, чисту и питку воду - а не Велику Албанију.
Абази не противречи, али додаје: „Човек није само хомо економикус. Људи имају осећања, причу - све елементе свог идентитета који на први поглед могу изгледати ирационално, али који људе чини људима.
„То такође укључује наративе - попут причања о томе да би било боље да су Косово и Албанија једна држава.
На претходним изборима у Албанији, међутим, ништа се није могло добити великоалбанским обећањима. То је искусио и „Црвено-црни савез”, назван по албанским националним бојама, који се кандидвао на парламентарним изборима 2013. с програмом Велике Албаније и добио само 0,6 посто гласова.
До сада су истраживања показала да би и Самоопредељење могло проћи слично, барем у првом покушају. „Тешко да ће добити и само један мандат у априлу”, каже бивши албански министар образовања и заменик шефа владе Генц Поло.
То је можда и због чињенице да су паналбанску идеју многи већ одавно изнели. Тако је на пример албански премијер Рама предложио у говору у косовском парламенту 2018. да би Косово и Албанија требао да имају заједничког председника као „симбол националног јединства”.
Тадашњи косовски председник Хашим Тачи изразио уверење да ће „у блиској будућности” бити успостављена заједничка косовско-албанска држава. То би, по Тачјевом мишљењу, била „алтернатива изолацији” коју ЕУ намеће Косову.
А бивши косовски премијер Рамуш Харадинај је упозорио још у јануару да, уколико се настави са спречавањем придруживања Косова НАТО и УН, с тим да за грађане Косова не важи либерализација виза и с обзиром на одбијање пет земаља ЕУ да признају независност Косова, онда би референдум о уједињењу с Албанијом могао бити неизбежан.
Не треба занемарити унутрашњополитичку мотивација таквих изјава, али у погледу спољне политике Косово ту пре свега види упозорење Европској унији, које гласи: Не заборавите нас!
Курти, међутим, иде знатно даље, пре свега јер је најавио да ће се Самоопредељење ангажовати и у северној Македонији, где Албанци чине око четвртину становништва.
У којој мери би Самоопредељење могло бити успешно у суседним земљама, зависиће добрим делом и од тога да ли ће „матична странка” на Косову испунити огромна очекивања повезана с Аљбином Куртијем, каже Ремзи Лани, политиколог из Тиране. И заиста: само ако Курти буде успешан на Косову, његова филијале у Албанији и другде могу постати привлачне грађанима.
Притом је сасвим друга прича у којој би мери то могло довести до додатне нестабилности на целом Балкану, уколико Куртијев програм уједињења буде надохват руке, упозорава Михаел Мартенс у тексту објављеном у „Франкфуртер Алгемајне цајтунгу”, преноси Дојче веле.
Због чега су Шиптари покренули оптужницу против игумана манастира Високи Дечани, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика/Дојче Веле
