Било би идеално да у наредних месец до два вакцинишемо три до три и по милиона људи и да на тај начин стекнемо услове за колективни имунитет, каже у интервјуу проф. др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба за сузбијање инфекције ковид 19.

Бројеви лагано падају, баште су отворене... Како се сада понашати?

- Стиже нам право пролеће, што ће бити изазов за народ који је стално под неким мерама. С једне стране, то може да буде добра ствар из психичког угла, а с друге стране, не смемо заборавити да још увек морамо да поштујемо мере. Људи морају да циркулишу и функционишу, али опет треба нагласити да ми још увек нисмо стекли услове за опуштање.

Подаци за Београд, Ниш, Нови Сад говоре да се смањује број позитивних, то је добра тенденција, али да ли ће тако бити и даље, видећемо, све зависи од нашег понашања. Дакле, вакцинација, мере, поштовање мера у баштама кафића...

Сигурно да имамо више позитивних од оних који се јаве, јер постоје људи који немају симптоме или су лакши, па не оду лекару, а успут некога можда и заразе. Дакле, док не стекнемо колективни имунитет бар до 70 одсто, не смемо се опустити никако и треба нагласити да је нама потребна колективна одговорност.

Који је то број који чекамо да бисмо могли да одахнемо?

- Било би добро да смањимо број заражених на двоцифрен број, али далеко смо од тога. Тек онда бисмо могли да кажемо да смо стали на црту овој болести. С друге стране, потребно је смањити хоспитализацију, а према подацима са којима тренутно располажемо, болнице примају више него што отпусте, сви очекујемо да ће до краја следеће недеље тај број почне да опада.

Први циљ који сам ја помињао је да број падне макар испод 1.000. То би морало да буде поштовање свих мера чак и ако се буду неки капацитети отворили, као што су тржни центри, или ресторани, кафане, кафићи, морамо бити свесни да морају строго да се поштују мере.

Вакцинација се одвија солидно, да ли ћемо ускоро и ми моћи да славимо као Израелци?

- За тако нешто потребан је обим вакцинације и колективни имунитет који би био најмање 60 до 70 одсто. Не можемо још увек да живимо као Израелци или Британци. Неки нас критикују поводом мера, ми имамо мере, није проблем у томе. Можда смо ми из одређених разлога имали на краће временске периоде, а требало је у континуитету 14 дана.

Да ли то значи да смо балансирали између здравља и економије, или постоји још нешто?

- Не бих свео на баланс. Наш народ се после попуштања мера увек понашао опуштеније, у Немачкој иде нормално, јер они су били дуже у оштријим мерама, разлика је и у нашем менталитету. Било је критика да мере нису биле правовремене, да нису биле потпуне, можда је било неких потеза, али чињенице говоре нешто друго.

Чак и они који критикују не би могли да их спроведу јер људи морају да живе, приходују, а најлакше је седети и критиковати. С друге стране, па и ови који су спроводили неке оштрије мере нису постигли неке резултате. Ми смо наметали нешто што је становништво схватало као притисак, позивали смо стално на поштовање мера, а главни проблем у мерама нису оне саме по себи, него поштовање, надзор и контрола.

Колико ће нам значити вакцинација студената и уопште младих људи?

- Веома значи то што ће се млади вакцинисати. Ако данас имамо 60.000 вакцинисаних и више, и тако наставимо, онда је то одлична ствар и хајде да то искористимо. Да бисмо се вратили нормалном животу, чему тежимо сви, и млади људи и старији, потребно је за што краће време спровести обимнију вакцинацију.

Било би идеално да у наредних месец дана до два месеца вакцинишемо три до три и по милиона људи и да на тај начин стекнемо услове за колективни имунитет. Ако посматрамо ширу слику, најодговорније су приступили људи старији од 65 година, који су заправо и били фокус на самом старту када смо кренули у имунизацију становништва.

Сада треба форсирати радно активно становништво, јер ако се погледа структура хоспитализованих, онда се уочава да управо ти људи доминирају. Није то више само старије становништво, то су људи од 25 до 60 година, они су сада најзаступљенији у хоспитализацији. Међутим, са фаталним завршецима доминирају старији.

Како коментаришете понашање младих, играње кола око споменика, журке...?

- Откад смо увели комуналну милицију контрола мера је побољшана, али се проблем још увек крије у нашем менталитету. Питање је шта та омладина чита на интернету, шта прати, ко су им идоли, узори? Да се разумемо, не пребацујем ништа народу, једноставно то је неки наш животни стил, али треба схватити у каквом проблему се налазимо.

Знам, тешко је изборити се с променом, али мене је изненадила једна врста себичности за коју нисам веровао да постоји код мог народа, али сада сам се уверио на конкретним примерима. Оне људе који су играли коло око споменика и правили журке и ове који су као студенти правили прославу - лично тумачим као потпуно одсуство солидарности према ближњима, и с друге стране сам сигуран да постоји и део политиканства.

Приближава се Ускрс, како да понашамо? Да ли ћемо моћи да се посећујемо?

- Ако се будемо вакцинисали у оном обиму који би нам створио сигурност, да у кратком периоду вакцинишемо и достигнемо жељени број, било би нам лакше сигурно. Опет, опрезно и све зависи од тренутне епидемиолошке ситуације, броја вакцинисаних и имунизованих. Генерално, ми се морамо вакцинисати како не бисмо дали много простора овим новим сојевима.

Рецимо, британски не можемо елиминисати јер он је већ ту, али да нам се не појаве нови сојеви, што ћемо спречити само обимном вакцинацијом. Ако успемо да вакцинишемо три до три и по милиона људи, онда ћемо бити у прилици да живимо нормалније.

Када ћемо осетити олакшање, када ћемо моћи да будемо слободнији?

- Не можемо очекивати пре јуна. Ми бисмо могли у наредним месецима, до јула, да смањимо број, али сигурно нећемо моћи да елиминишемо нове позитивне у потпуности. Оног тренутка када број падне испод 1.000, па онда да дођемо на двоцифрени број, то ће бити оцењено као изванредно. Могуће је све то ако се људи понашају одговорно, ако се вакцинишемо. Кампања вакцинације требало би да буде много јача и отворенија, јер ово се не тиче демократије, већ цивилизације.

Обавезна вакцина за здравствене раднике

Да ли сте за то да се уведе обавезна вакцинација за здравствене раднике?

- То је апсолутна потреба. Свако ко се изјашњава против тога мора да објасни зашто је то тако. Ако се неко изјашњава против обавезне вакцинације због специфичности здравља, ако неко не може да прими, то је у реду, али свако ко се други изјашњава а нема те аргументе таква особа није за медицину. Ми већ сада имамо могућност да то уведемо, јер постоји подзаконски акт који се зове Правилник о имунизацијама, по том правилнику одређене вакцине су обавезне за здравствене раднике.

Рецимо ММР за педијатре, вакцине које штите респираторни систем, против туберкулозе су обавезне за оне који раде на плућним клиникама, за оне који раде на дијализи, за њих је обавезна вакцина против Б-хепатитиса. За све лекаре, сестре, медицинске раднике и немедицинско особље у тим установама обавезна је одређена вакцина.

У овом случају, када се боримо са вирусом корона, када пролази цео свет кроз све ово, зар нам сада није обавезна вакцинација? Јесте, наравно. Што се мене тиче, ја се апсолутно слажем с тим.

Немачка жели да напусти Европску унију? Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц