Десет година после Арапског пролећа, што је назив за талас демонстрација, протеста и побуна у превасходно арапским земљама, који је почео 17. децембра 2010. године, Либија је од најбогатије земаље у Африци постала ратом опустошена земља која живи практично без централне владе.
Некада просперитетни Либијци свакодневно се суочавају са несташицом хране, горива и лекова, нестанком електричне енергије. Заузети прерасподелом моц́и, нови лидери нису у стању да уједине земљу и започну реконструкцију инфраструктуре и привреде.
– Гадафи је био историчар и револуционар са животним искуством. Имао је информације о претњама у региону Блиског истока… Упозоравао је на то још ’80-их година, све је то забележено. И сада се, нажалост, све што је предвидео тачно испуњава – рекао је он.
– Ако је проблем био у одласку Гадафија са власти или (бившег ирачког лидера) Садама Хусеина, како су они тврдили, онда зашто се све то бесмислено разарање и убијање и даље дешава? – додао је Ел Дам.
Како Кина потискује Русију из Србије, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Информер
