Како би се јавност упознала са проблемом, Др Александра М. Пећинар, саветник за геостратешка питања у Југоисточној Европи, упозорава на проблеме који би могли да настану.
- Ситуација је ескалирала од момента када је Етиопија започела план за јачање енергетског сектора у складу са својом брзо растућом економијом. Упркос чињеници да је земља критикована да ће њена брана поплавити 1 680 км2 шуме у северној Етиопији и Судану, да је 20 000 људи пресељено да се пројекат бране одржи, као и да је буџет намењен Великој брани био једнак годишњем буџету Етиопије, постојала је чврста унутарња иницијатива за имплементирање ове хидротехничке замисли дуж реке Плави Нил. Етиопија је тако тренутно у процесу завршетка највећег инфраструктурног пројекта у историји земље. Брана данас представља симбол развоја Етиопије али и практично средство за обезбеђивање чисте енергије. Међутим, упркос напорима Етиопије да инвестира у хидроенергију као средство за развој, овај пројекат је озбиљно нарушио односе са суседним Египтом. Потенцијални утицаји бране извор су озбиљних регионалних контроверзи.
Др Александра наглашава да је дд јула 2020. године, Египат посебно активно укључен у процес предвођен Афричком Унијом а који је замишљен да олакша закључивање обавезујућег споразума о попуњавању Велике ренесансне етиопијске бране. Током ових разговора Египат је настојао да постигне уравнотежен споразум који подржава заједничке међусобне интересе. Нажалост, ова процедура није уродила плодом, додаје Александра.
После више од осам месеци разговора договор и даље није на видику. Упркос флексибилности коју је Египат показао и искреном напору да се прилагоди интересима Етиопије, напори да се превазиђе јаз у преосталим правним и техничким питањима били су неуспешни. Пре свега због њених непопустљивих ставова који одражавају недостатак политичке воље да се закључи споразум који узима у обзир права Египта и Судана или који укључује адекватне мере за ублажавање потенцијалне штете коју би Брана могла да нанесе двема државама низводно од ње. Заправо се чини да Етиопија нерадо постаје члан правно обавезујућег документа који успоставља јасна права и обавезе за три стране, а који укључује комплексне механизме који осигуравају његову ефикасну примену.
Како ће се одвијати ситуација у будућности, за сада је неизвесно. Етиопија је одбила даље преговоре. Током последњег трилатералног састанка одржаног у Киншаси 4-5. априла 2021. под вођством демократске Републике Конго, која тренутно председава Афричком Унијом, Етиопија је одбила да се поново укључи у преговоре о брани. Овај састанак је сазван са циљем поновног покретања преговора у складу са побољшаним модалитетом који би превазишао ефикасност преговарачког формата који је примењиван претходно, а како би се осигурало да разговори доведу до резултата.
Стичемо утисак да су се страсти узбуркале а решења нема на видику. Др Александра објашњава шта се заправо дешавало у односу између Етиопије и других страна које би требало да буду укључене у решавање овог проблема и потенцијалних штета које могу да уследе.
– Етиопија је одбила вишеструке предлоге које су Египат и Судан изнели током министарског састанка ради побољшања модалитета процеса који води АУ. Одбацила је предлог за успостављање међународне четворке, која би деловала као посредник, а укључује ЕУ, САД и УН. Додатно, одбијен је и предлог преговора у формату означеном 1 плус 3, што би нагласило да ће преговоре водити ДРЦ а да ће три међународна партнера допунити напоре председавајућег АУ. Етиопија је чак одбила да прихвати предлог руководства председавајућег АУ у смислу формулисања решења за отворена правна и техничка питања као и да укључи своју референцу у саопштење издато на крају министарског састанка у Киншаси да ће преговори бити настављени у циљу постизања правно обавезујућег споразума о попуњавању и деловању Велике бране. Још више забрињава чињеница да је Етиопија више пута изјавила да намерава да изврши другу фазу попуњавања Велике бране, без обзира да ли је постигнут споразум са Египтом или Суданом.
Овде би посебно требало имати у виду да би ово друго произвољно пуњење, могло нанети значајну, ако не и катастрофалну штету Египту и Судану. Конкретно, 20 милиона грађана Судана који живе низводно од бране и хидроенергетских објеката, били би директно изложени опасности. Слично томе, Египат који је у потпуности зависан од реке Нил, као и опстанак његових 105 милиона грађана, оваквим развојем догађаја, били би угрожени посебно током сушних периода који би се могли подударати са пуњењем и радом ове бране, што би накнадно могло проузроковати значајну оскудицу воде у Египту.
За све оне који нису упознати са темом Др Александра објашњава шта све може да се догоди и колико ствари могу да се отргну контроли. Она као експерт напомиње да је Етиопији недавно предложено да три државе успоставе механизам за размену техничких података о процесу пуњења бране, чија би сврха у овом контексту била да обезбеди поштовање битних услова споразума о њеном попуњавању и раду, а које се мора се одвијати према условима компетентног споразума.
На крају, Др Александра апелује како би се спречило угрожавање безбедности у том реону.
-С обзиром на мноштво играча са конкурентским интересима, требало би хитно пронаћи решење кризе, јер овакав развој догађаја, може да изазове још један афрички спор са страшним последицама по Афричку агенду 2063. Активним ангажовањем међународне заједнице могао би се постићи праведан и уравнотежен споразум, који ће омогућити Египту да избегне стратешки неодрживу позицију. Сходно томе, од изузетног је значајна њена правовремена и адекватна реакција како би се Етиопији нагласила важност ангажовања у преговорима за закључење споразума о Великој етиопској ренесансној драми, као и да се уздржи од предузимања било какве једностране акције, укључујући извршење другог пуњења током сезоне поплава која почиње у лето 2021. до закључења самог споразума.
Уколико се не постигне овај споразум може довести до ескалације напетости у региону, што представља озбиљну претњу међународној безбедности. Његово решење, напротив, створило би потенцијал за сарадњу и исцртало нови курс за читав слив Нила и источну Африку, закључује она.
Извор:Правда
