Све је спремно за велику копнену офанзиву на Газу, која се од понедељка налази под тоталном опсадом. После шока који је Израел доживео у суботу због изненадног продора Хамасових милитаната у јужне делове Израела, где су извршили незапамћено крвопролиће, војска је повратила контролу над границом палестинске енклаве.
Портпарол Израелских обрамбених снага (ИДФ) Ричард Хехт изјавио је јуче да је Израел у потпуности распоредио 35 војних батаљона и четири дивизије и да „гради инфраструктуру за будуће операције”, уочи широко очекиване копнене операције у Гази.
Од почетка напада палестинских милитаната на Израел убијено је већ 1.800 људи, док су хиљаде рањене на обе стране и њихов број се из часа у час повећава. Након што се премијер Бенјамин Нетанјаху зарекао да ће освета против те исламске екстремистичке организације „одјекивати генерацијама”, израелски авиони у таласима на свака четири сата бомбардују упоришта Хамаса и читави квартови у густо насељеним местима у овој енклави већ су претворени у рушевине.
Само у ноћи између недеље и понедељка Израелске одбрамбене снаге гађале су више од 200 циљева на палестинској територији дугој 41, а широкој 10 километара, између Израела, Египта и Средоземног мора. Из ИДФ су јуче саопштили да су у нападима убили министра економије палестинске милитантне групе Хамас Џавада Абу Шамалу, као и Хамасовог званичника Закарија Абу Мамара.
Агенција УН за палестинске избеглице саопштила је да је више од 187.000 људи расељено широм Газе, а очекује се да ће се њихов број повећати. Агенција наводи да се више од 137.000 људи налази у њеним склоништима у Гази, где су се склонили због израелских удара који су уследили након напада Хамаса на Израел.
Реагујући на најаву израелског министра одбране Јоава Галанта да ће блокада појаса Газе бити појачана, високи комесар УН за људска права Фолкер Тирк у саопштењу је навео да су „опсаде” које угрожавају животе цивила забрањене међународним правом, преноси Ројтерс.
„Међународно хуманитарно право је јасно: Обавеза да се води стална брига како би се поштедело цивилно становништво и цивилни објекти на снази је све време током напада”, рекао је Тирк, позивајући се на информације које је прикупила његова канцеларија.
Хамас је јуче претио да ће почети да убија таоце као одговор на израелске нападе у Гази, који су, како наводе из те милитантне групе, изведени без упозорења.
Исмаил Ханије, шеф политичког бироа Хамаса, каже да неће преговарати с Израелом о таоцима које су заробили док се борбе не заврше. Израел иначе процењује да Хамас држи између 100 и 150 људи који су у суботу киднаповани из јужног Израела.
Да се чека тренутак када ће израелски тенкови ући у Газу наводи и чињеница да су власти Израела тражиле да становништво у близини границе с палестинском енклавом остане у кућама са залихама за 72 сата.
Могући копнени напад довео би у додатни ризик како израелске војнике и становништво, тако и оне у појасу Газе и таоце које држи Хамас, каже Џон Гамбрел извештач АП-а из Јерусалима.
Министарство одбране САД и Пентагон саопштили су да америчке трупе неће бити део активних борби, али да војска САД премешта носаче авиона и друга средства у циљу подршке, као и да за сада није познато да ли је од Израела било захтева за помоћ.
Коментатор Би-Би-Сија Франк Гарднер упозорава да историја сукоба с Хамасом показује да копнена инвазија која се спрема није „сребрни метак”. Подсећа да је током израелског напада на Газу 2014. године убијено 2.000 Палестинаца, али да је Хамас после тога постао још радикалнији. Претпоставља се да наоружано крило ове исламске милитантне организације броји око 30.000 бораца, од којих су већина фанатични у одлучности да бране палестинску земљу.
„Са чисто војног становишта, копнени напад могао би да резултира краткорочним успехом, елиминишући већину Хамасових команданата. Али у недостатку трајног мировног споразума, Хамас би се вероватно регенерисао, позивајући нову генерацију љутих, радикализованих младих бораца”, закључује Гарднер.
Иако високи званичник милитантног палестинског Хамаса Али Баракех каже да је само мала група водећих команданата у Гази знала за велики упад на територију Израела, западни медији спекулишу да иза ових акција стоји не само Иран, већ и Русија. Поготово што је Израел свој „11. септембар”, како тенденциозно примећује „Политико”, доживео баш на Путинов рођендан.
Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи негирао је иранску умешаност у смртоносне нападе које је у суботу покренуо Хамас, али је ипак додао:„Љубимо руке онима који су планирали напад на ционистички режим.
Путин: Сукоб у Израелу јасан пример неуспеха политике САД на Блиском истоку
Председник Русије Владимир Путин изјавио је јуче да је оштра ескалација израелско-палестинског сукоба пример неуспеха политике САД на Блиском истоку.
Према Путиновим речима, Вашингтон је покушао да „монополизује” тражење решења у региону, преноси РИА.
„Украјинска криза се наставља и истовремено видимо нагло погоршање ситуације на Блиском истоку. Мислим да ће се многи сложити са мном да је ово јасан пример неуспеха политике Сједињених Држава на Блиском истоку”, поручио је Путин.
Бела кућа: САД не желе да невини цивили буду убијени у Гази или Израелу
САД не желе да невини цивили буду убијени било где, укључујући Газу и Израел, рекао је портпарол Беле куће за националну безбедност Џон Кирби.
„Оно на шта смо фокусирани је да обезбедимо да Израел има оно што му је потребно да се одбрани и да предузме акцију против Хамаса. Први пакет војне помоћи је на путу за Израел”, рекао је Кирби за Си-Ен-Ен.
ВЕЛИКИ НУКЛЕАРНИ РИЗИК: Постоји велика опасност од "прљаве бомбе"
Извор: Политика.рс
