Он је рекао да ријалити играчи боље живе од било којег бившег борца ове земље, али је истакао да ништа не тражио од државе, осим поштовања. Александар је требало да се скине 17. марта 1999. Године, јер је одслужио годину дана војске, али је у војсци проглашено стање приправности, а 24. марта је почело бомбардовање.
– Сећам се, изашао сам из карауле, погледао на планину Коритник и видео пламен. Ватре су биле удаљене једна од друге по 200, 300 или 400 метара. То је сигурно било неко обележје докле да се бомбардује – испричао је он.
Говорећи о томе како су их бомбардовали хеликоптери типа Апач, открио је да се од њих нису могли бранити, јер нису имали одговарајуће наоружање за такав тип летелице.
– Он се подигне на два километра висине, и онда искључи мотор и полако се спусти. Он се не чује, чује се само елиса. Пилот Апача има кацигу са дисплејом, и како он окреће главу, тако се митраљези окрећу. Ниједан војник не може да парира Апачу, да се не лажемо – казао је Ђукић.
Он је испричао како је један подофицир по имену Хусеин, иначе Горанац, покушао да зољом обори Апача „али не, није могао, убијен је“.
Александар је испричао и потресну причу када се са обуке у Вршцу растајао са другом из војске, јер су одатле послати на албанску границу, у тренутку када нису слутили да може доћи до рата.
– Увек је певушио песмицу „Мој бјели лабуде“ од Прљавог казалишта. Касније сам чуо да је погинуо на караули – рекао је видно потрешени Александар. Двадесет година касније одлучио је да пронађе његов гроб у његовом родном селу. А о томе шта се тамо десило, можете погледати видео.
Руси за кратко време извели чак 70 ваздушних удара на џихадисте. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Хелм Каст
