Од почетка преговора Београда и Приштине јасно је само шта се тражи од српске стране. Готово сви западни партнери већ дуго инсистирају да Београд призна независност Косова. У једном тренутку стизале су поруке да би се и ЕУ и САД сложили и са “разграничењем”, али са одласком Доналда Трампа из Беле куће ова опција је, чини се, “отпала”.

Сада се од обе стране тражи постизање споразума о нормализацији односа и “узајамно признање”, а први пут од доласка на председничку функцију Џо Бајден је Приштини, осим поменутог, поручио да ће преко нормализације односа са Србијом моћи да оствари своје потенцијале и у потпуности се интегрише у евроатланске интеграције.

Бајден је у писму Вјоси Османи у том контексту поменуо и “тешке компромисе”, које ће морати да направи на том путу.

„Знам да ће постизање тог циља захтевати флексибилност и тешке компромисе на том путу, а Сједињене Државе ц́е вам бити партнер на сваком кораку“, навео је у писму амерички председник.

Шта је за америчку администрацију “тежак” компромис које ће две стране морати да направе око Косова?

Спахиу: ЗСО, промена граница или новац

Аналитичар из Приштине Неџмедин Спахиу наводи за Нова.рс да када је у питању Београд “тежак компромис” је признање независности Косова, док ће за Приштину то бити нешто што ће морати да уступи како би добила признање Београда.

“Шта би то могло да буде, то је ствар преговора. О томе се преговара већ 10 година. Косово је већ предузело низ поступака да би добило признање – од децентрализације преко формирања општина са српском већином, којих раније није било, до заштите зона око цркава и признавање њене имовине. То су били уступци, али очигледно нису били довољни за Србију да би за то дала признање”, сматра Спахиу.

Он наводи да су након свих тих “уступака” преостале две ствари.

“Да се направи ЗСО или да се да део територије за признање. То је једино што би Косово могао да да за признање. Треће може да буде још само новац. Промена граница не би требало да долази у обзир. То би било опасно и за земље региона – за Македонију, па и за саму Србију због Војводине и Санџака. Тако да верујем да у том контексту може да се још преговара око обима овлашћења ЗСО – да ли ће бити мања или већа. Приштина ће се трудити да буду што мања, Београд да буду што већа”, закључује Спахиу.

Шехоли: Дошло време за финализацију нормализације односа са Србијом

Аналитичар Фатмир Шехоли наводи да колико год да је писмо Бајдена оставило позитиван аспекат за грађане Косова, у исто време је “узбуркало страсти” у делу који се односи на тежак компромис. Он за Нова.рс каже да то, по свему судећи, значи да је једноставно дошло време финализације нормализације односа са Србијом.

“У тој финализацији односа са Србијом дефинитивно треба обавезати обе стране, а поготово косовску за реализацију и имплеменатцију свих споразума међународног карактера, који су постигнути у Бриселу. То подразумева и формирање ЗСО. Од 2013. године, када су потписани сви бриселски споразуми, на северу Косова имате враћање тужилаштва, полиције и интеграције Срба у све институције Косова, а посебно треба апострофирати одржавање по први пут локалних избора у општинама на Северу. Са друге стране, формирање ЗСО је остало са стране, није направљен ни статут”, истиче Шехоли.

Он наводи да мисли да је председник Бајден мислио на ту компоненту, која и даље ровари и стоји на месту.

“Ја сам изузетно скепитичан да постоји могућност да Србија призна Косово, јер је Косово и даље у премабули српског Устава као саставни део Србије. Био сам на једној телевизији на Косову и управо је ово била тема, где смо рекли да Бајден није џабе рекао да треба имати тешке компромисе. Не знам шта би друго било компромис”, наглашава Шехоли.

Михајловић: У Београду нема политичара који ће признати независно Косово

Миливоје Михајловић, бивши директор Канцеларије за сардњу са медијима у Влади и новинар са Косова, каже да не зна шта би то могао да буде “тежак компромси”, али сматра да ЗСО никако не може да буде компромис у преговорима са Приштином.

“ЗСО је била предвиђена Бриселским споразумом, који је подразумевао укључивање Срба са Севера у косовске институције. Срби су се укључили у политички живот, нису добили ЗСО. То је једном продата ЗСО. Други пут се исто догодило када су се укључили у правосудни систем. И сад би Срби у недоглед требало да купују ЗСО, да је никад не добију”, наводи Михајловић.

Он додаје да му се чини да је ЗСО услов за наставак дијалога.

“Мислим да је Приштина у преговоре ушла са циљем да добију независност, а српска страна да поврати утицај на Косову. Мислим да у Београду нема политичара који ће признати независно Косово, јер то би значило политичку смрт ако то буде урадио. Независно Косово не решава проблем, већ ствара нови проблем, као и подела Косова”, закључује Михајловић.

Како су објавили приштински медији, следеће недеље у Брисел би требало да стигну председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти. Како је пренео Репортери, састанку ће присуствовати и високи европски званичници. Очекује се да ће Вучић први отићи у Брисел, а после њега и Курти. На састанцима ће се разговарати о могућности наставка дијалога и стварања оквира за тај процес, рекао је извор.

Након посете Бриселу, очекује се да ће Курти и Вучић наредних недеља отићи у званичне посете Паризу, на позив француског председника Емануела Макрона.

На састанцима у Бриселу и Паризу разговараће се о новом формату дијалога између Србије и Косова, уз посредовање Европске уније, пренео је Косово онлајн.

Хрватски председник Милановић оправдава стравичан усташки злочин! Више о томе ОВДЕ.

Извор: nova.rs