Те тврдње, које су дуго схватане као јерес, изненада су актуелизоване у неформалном документу, непознатог аутора, о прекрајању балканских међа. Сада политички и економски консултант, Мајер, из Вашингтона, и пре питања, уз осмех каже да га оптужују да стоји иза документа у коме се новим међама "решава" питање у нашем региону, али одмах и демантује такве тврдње.
- У БиХ су ме одмах оптужили да сам аутор, али ја са тим немам баш никакве везе. Мислим и да ЦИА не стоји иза такозваног нон пејпера, јер знам да ова агенција то не ради на такав начин. Истина је, међутим, да сам протеклих деценија виђао доста сличних докумената, иза којих су углавном стајали представници академске заједнице. Ко је аутор овог документа заиста не знам. Али, тачно је да о потреби кориговања граница на Балкану пишем већ 15 година.
Какве намере сагледавате иза овог "мистериозног" документа?
- Видим да је неко сагледао ситуацију на Балкану и схватио да онако како је сада регион организован, она неће моћи да се побољша. БиХ је крхка творевина, није права држава, и време је да политичари одреде шта желе за своје друштво. Увек сам говорио да сами лидери у региону треба да отворено покрену питање промена, али истичем да, притом, изван тог процеса треба да држе САД и Русију, и друге велике силе.
Заиста мислите да је то реално могуће?
- Сваки пут када се САД умешају својим решењима, ствари се погоршају. Сматрам да Америка не разуме добро ни локалну културу, нити брине о потребама људи који живе на Балкану, већ се усредсређује само на своје интересе. У ЦИА сам увек говорио да не знамо шта радимо на Балкану, и имао сам проблеме због тога, али сада се види да сам био у праву. Та решења нису довела ни до каквог резултата, напротив. Ако Александар Вучић као председник централне земље Балкана преузме лидерство, заједно са осталим локалним вођама, укључујући Хрвате, иако они често говоре да нису део тог простора, верујем да је могуће да се покрене процес у другом, бољем, правцу.
Мислите да то не повлачи последице из "међународне заједнице"?
- Чега треба да се боје? Сигурно нико неће покренути бомбардовање зато што лидери Балкана удружено покушавају да се договоре о бољим односима и сређивању ситуације на свом простору. То не значи да је тај процес једноставан, брз, ни лак, али одувек сам говорио, и то и сада сматрам, да су границе базиране на етницитету најбоље решење за Балкан. У супротном, оне су стални извор сукоба, јер нису оно што политичка заједница и народи стварно желе. Сећам се да је својевремено Клинтонова администрација говорила: "Нека се навикну да тако живе!" Али време је показало да моје бивше колеге нису могле да реше било шта у земљама чију историју ни културу, заправо, не разумеју. Мислим да је прави тренутак да процес почне, без освртања на ставове САД. Потребно је храбро лидерство које ће јасно и гласно да каже да није могућ статус кво, јер он Балкану доноси економску стагнацију, сукобе, етничку мржњу и сталну претњу насиљем.
Али само "фантомски" документ о међама изазвао је бурне реакције диљем региона?
- То је зато што нико није сигуран ко је писао документ, а неки лидери у региону сматрају да ће да изгубе ако га не критикују. Но, чињеница је да су у свим државама врло јаке етничке идентификације и да оне теже да добију свој израз у другачије организованим државама. Логично је организовати референдум у Републици Српској да се види да ли људи желе да остану у БиХ, буду независни или да се придруже Србији.
То је сасвим у реду и зашто би САД требало да се брину због тога? Још док сам деведесетих радио у ЦИА постављао сам питање: "Који је заправо интерес САД на Балкану?" Данас је Балкан бојно поље САД и Русије, али локални лидери треба да се поставе другачије, узму своју судбину у своје руке.
Мислите да је промена граница на Балкану могућа без ризика од новог рата?
- Америка има исту политику већ 25 година, иако су већ направили велике грешке на Балкану. Решења Вашингтона су се показала као неделотворна, постојећи споразуми не функционишу. Вођство ЕУ је исцрпљено, Брисел није моћан као пре. Ризик од сукоба постоји ако се припремни рад не уради како треба. Али, ако Београд и Приштина покрену суштинска питања и направе уступке, а исто се учини и у БиХ, заједничким напорима свих локалних лидера, и без мешања великих сила, договор може задовољити и ЕУ. Ако Вашингтон буде поштовао одлуку, то ће учинити и Москва, и обрнуто. Али, у том процесу је врло важна улога УН, као гаранта одрживости тих договора.
Како гледате на мини-шенген?
- То је одличан први корак који води већој кооперацији, сада треба кренути даље.
Промене међа су увек наилазиле на неодобравање и у ЕУ и НАТО?
- Мислим да је ЕУ посустала организација која је одавно прошла своје најбоље дане. Постоје проблеми са северним и јужним чланицама, Пољском, Мађарском. Питање је да ли је ЕУ, као целина, способна за ширење, њен значај није као некад. Турска никада неће постати део ЕУ. А Србија прави аранжмане и без придруживања и то сматрам врло добрим. Везе Србије са Русијом, Кином и другим значајним земљама су показале да интерес Београда није искључиво чланство у ЕУ, као ни у НАТО. Србија, заправо, и не мора да брине о чланству, које, иначе, носи плаћање такса Бриселу, као и захтеве за поштовање стандарда Уније. А НАТО је добрим делом мртва организација. Лидери неких земаља Балкана су говорили да желе у НАТО да би били за столом где се одлучује. Истина је, говорио сам, биће за столом, али неће говорити много, већ ће слати своје војнике у Авганистан или Ирак. И био сам у праву.
Због чега мислите да је питање "прекрајања" граница на Балкану покренуто баш сада, усред пандемије ковида и да ли сте оптимиста у вези с исходом?
- Ко год да је писао овај документ види да Балкан стагнира. Лично сам оптимиста уколико лидери Балкана покрену суштинска, дубока питања и дискутују о њима. Промене граница су важне, јер само то може донети напредак и стабилност Балкану. Свестан сам да то није ни једноставан, ни кратак процес, али верујем да је могућ, уколико се одвија без мешања великих сила, а договори спроводе уз гаранције УН.
Зауставити градњу МХЕ или ће Србија остати без река Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
