У тексту се указује да се најновија ескалација сукоба између Русије и Украјине са посебном пажњом прати у Анкари, јер турска влада и са Кијевом и са Москвом одржава блиске односе, али да то постаје све теже.
На велико незадовљство руске владе, председник Реџеп Тајип Ердоган у Истанбулу је примио украјинског председника Володимира Зеленског и тиме се јасно позиционирао против Кремља. "Ми бранимо територијални интегритет Украјине и њен суверенитет", истакао је Ердоган након састанка.
Украјина је важан партнер са којим Анкара склапа уносне послове, па и када је реч о наоружању - прошле године две земље су потписале уговор о испоруци шест турских борбених и извиђачких летелица типа Бајрактар ТБ2, укључујући три копнене контролне станице.
Легитимно је што Турска подржава Украјину у борби против сепаратизма, сматра Митат Челикпала са Универзитета Кадир-Хас у Истанбулу, али указује да то страшно смета Русији.
Челикпала зато сматра да је та политика рискантна и наводи да је Турска 2015. године искусила колико болне могу да буду руске санкције. Након што је у новембру 2015. године турска противавионскла ракета оборила један руски борбени авион у турско-сиријском пограничном подручју, руска влада је Турској увела казнене царине и отежала путовања руских туриста у ту земљу.
И у грађанском рату у Либији, у сукобу око подручја Идлиб на северозападу Сирије, као и у азербејџанско-јерменском сукобу на подручју Нагорно-Карабах, Анкара и Москва имају супротне циљеве.
И са САД у последње време је било бројних сукоба интереса. Нарочито је мај 2019. године био велики тест за односе са Вашингтоном - чланица НАТО-а, Турска, одлучила је да свој ваздушни простор чува руским системом противракетне одбране С-400.
Претње санкцијама, па чак и ултиматум, слабо су утицали на одлуку турског председника - Турска је купила руско наоружање. То није била увреда само за Вашингтон, већи и за читав НАТО.
Бивши председник САД Доналд Трамп дозволио је да Турска прође некажњено - Вашингтон до данас није увео санкције. Стручњаци сматрају да Трампов наследник неће бити тако попустљив према Анкари, пошто је Џозеф Бајден познат по критичком ставу према турском председнику.
Украјински сукоб би могао да буде шанса за поновно зближавање две земље јер, као и Ердоган, и амерички председник Бајден је такође обећао непоколебљиву посвећеност САД суверенитету и територијалном интегритету Украјине.
"Напетости између Запада и Русије ће се у будућности заоштравати. И Запад ће хтети да има Турску на својој страни", прогнозира Челикпала. Међутим, Анкара би најпре морала да се ослободи америчко-руске дилеме и да евентуално прихвати санкције Москве.
Због чега је америчка војска у приправности, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг/Дојче Веле
