Одговор Бошка Обрадовића поводом колумне „Бошко на вину код Вучића“ преносимо у целости:
Веома ценим Ранка Пивљанина и његово новинарско перо јер ми је увек изгледало да мисли својом главом, а то је једино право новинарство. Зато сам се изненадио када сам видео да је први потрчао да напише колумну у којој се недуховито спрдао са мојим одласком на разговор са делегацијом Републике Српске у Београду, а да нисам схватио шта је хтео да каже и шта ми тачно замера. Остаје и питање ко се упецао на Вучићев политички маркетинг: ја који сам био тамо да бих разговарао са представницима Републике Српске о једном од најважнијих националних и државних питања српског народа данас, или он и други који се нису удубили у суштину тога догађаја већ се баве коментарима на слике које им је пласирала Вучићева информативна служба са циљем провоцирања сукоба у опозицији?
Нема сад везе што одлазак на Пале код Радована Караџића или на канабе код Милошевића Зорану Ђинђићу данас заборављају сви његови обожаваоци. Не могу рачунати на ту врсту политичког поштења да се оно што се њему не замера не замера ни мени. То су исти они који ће све учинити да се заборави Ђинђићева кампања у одбрану Косова и Метохије пред смрт, због које је највероватније и убијен, а камоли дозволи да настави да живи његова политичка идеја о уједињењу Србије, Црне Горе и Републике Српске, коју је називао „најприроднијом ствари”. Кад „прозападног” Ђинђића тако цензуришу у прозападним медијима, ко сам онда ја да очекујем бољу судбину и доказујем да нисам био ни на каквом коктелу са Вучићем већ три сата на састанку са представницима РС, да нисам пио никакво вино већ воду, да као што се види на свим снимцима и сликама стојим између председника Владе и председника Скупштине РС и да свакако ништа не наздрављам на дан једног од највећих страдања Срба и највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, већ идем да чујем колико је угрожена РС и шта можемо да помогнемо. Нема ни везе то што су сви режимски и слободни медији уједињено заборавили да помену да је на овом састанку била и опозиција из РС и да и она трпи исте критике зато што седи заједно са Додиком и Вучићем.
Да све то занемаримо и имамо у виду да ово није само реаговање на Пивљанина, већ и на све друге који ових дана подижу камен на мене јер мисле да су без греха и виде трун у оку брата свог али не и брвно у сопственом оку. Него да искористимо прилику да питамо Пивљанина и друге зашто више нема Савеза за Србију као највеће опозиционе групације у последњих 10 година?
Ко га је уништио и угасио? Ко је одбио мој предлог да 13. априла 2019. године останемо испред Народне скупштине док се не изборимо за наше захтеве са највећег опозиционог митинга ових година? Ко није сео крај мене и започео заједнички штрајк глађу којим бисмо несумњиво зауставили лажне изборе прошле године да је било само мало спремности на жртву код осталих опозиционих лидера и народних посланика, и то мирно и ненасилно, како смо се раније једном већ договорили, ако им није до других метода у ванпарламентарној борби против власти? Подсећам Ранка и другове да сам био једини народни посланик међу лидерима опозиције, али да ми није био проблем да се придружим бојкоту парламента, да су Двери бојкотовале и недемократске изборе иако то нама највише није одговарало, а све зарад опозиционог јединства у борби против власти, да бисмо после тога прогласили успех бојкота избора и неуспех Савеза за Србију као носиоца бојкота? Логично, зар не? Као и Ранкова колумна којом се покушава спрдати са Дверима, али не и поставити било које од ових питања која претходе политичкој ситуацији у којој се данас налазимо у опозицији. Или да можда питате чланове Скупштине слободне Србије зашто није дошло до заједничке платформе и делегације бојкот опозиције за дијалог са влашћу уз посредовање делегације Европског парламента и да ли су са неким другим имали искуство веће конструктивности у тим разговорима од ставова и понашања Српског покрета Двери?
Што се тиче везе између власти и криминалаца ја сам опет једини лидер опозиције који је о томе написао читаву књигу и поднео пет кривичних пријава против највиших носилаца власти. Зар није логичније седети са шефом мафијем ако било шта треба да се реши него са странцима и мафијашевим потрчкалима? Или је то у реду када је све под покровитељством странаца, као што је био онај недавни сусрет са Палмером на који једино ја сасвим случајно нисам позван из редова бојкот опозиције, вероватно јер се са правом израчунало да не бих слушао налоге да РИО ТИНТО мора проћи?
Биће да не смеш да постојиш ако ниси Вучићев или Палмеров, ако си Србин и свој, ако нећеш да служиш интересима ни садашње ни бивше власти, ако водиш политику самостално и независно од њих. А они су често једно, као и медији под њиховом контролом, толико да Ранко о томе никада неће смети да напише ни реч. Лако је ударати по Бошку и Дверима – за то те неће окренути телефоном да те риба ни Вучић ни Палмер. Чак те можда обојица награде. Али је глупо ако то радиш џабе и ниси постигао адекватну цену за ову услугу у продубљивању сукоба унутар опозиције. Ова двојица такве који раде за џабе још више воле.
Британски "тајфуни" пресрели руске авионе изнад Северног мора! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
