Немачки лист Дие Велт известио је да је са све већим притиском Вашингтона на Берлин због Северног тока 2 потребан такозвани План Б „да се изградња гасовода засад стави на чекање“.
Дие Велт је цитирао Rodericha Kiesevettera, члана Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел, који је рекао да је Немачкој потребно “решење да сачувају образ за све стране” и да би “мораторијум могао бити” опција.
Nils Schmid из Социјалдемократске партије Немачке (СПД) са своје стране рекао је да се пројекат, који је тако близу завршетка, не може сада зауставити, али да би „било могуће операцију Северног тока 2 ставити под одређене услове“, према Дие Велту. Није прецизирао какви би то могли бити услови.
Изјаве су уследиле након изјаве портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове која је Северни ток 2 у петак описала као „пословни пројекат“ који „није повезан са политиком, већ са унутрашњим развојем Немачке“.
Коментаришући стални притисак Вашингтона на Берлин да се окрене америчкој линији, Захарова је рекла да би Немачка требало да се држи независне политике.
Немачки званичници доследно бране Северни ток 2 као чисто економски пројекат упркос америчком притиску, а у уторак је канцеларка Меркел поново иступила у одбрану гасовода, истичући да је савршено свесна да је сукоб у вези са пројектом део шире „политичке борбе“.
Немачка фрустрирама америчким санцијама
До тога је дошло након што су немачки медији крајем марта известили да је Берлин незадовољан најавом америчког државног секретара Antony Blinkena да Вашингтон и даље планира да уведе више санкција за Северни ток 2, додајући да би сва предузећа која су укључена у његову изградњу могла страдати.
Бела кућа је већ увела два круга санкција против пројекта, укључујући такозвани Закон о заштити европске енергетске сигурности, због чега је All Seas, швајцарски извођач грађевинских радова, одустао од пројекта, позивајући се на претњу „убитачним и потенцијално фаталним„ санкцијама против извођача.
То је довело до замрзавања изградње гасовода, када је преостало мање од 150 од 1.230 км пројекта, али је Русија послала бродове у Балтичко море да заврше посао, који је настављен након краће паузе у фебруару.
Немачка је више пута одбила могућност нових екстериторијалних санкција против Северног тока 2, називајући америчке напоре у овом правцу „задирањем у европски суверенитет“ и упозоравајући да уско координира то питање са својим партнерима из ЕУ. Москва заузврат америчке санкције против пројекта види као пример нелојалне конкуренције чији је циљ јачање америчког извоза течног природног гаса (ЛНГ) у Европу.
Пројекат финансирају руски енергетски гигант Гаспром, немачки Uniper и Wintershall, као и француска Engie, аустријска ОМВ и британско-холандски концерн Royal Dutch Shell.
Када буде завршен, гасовод ће моћи да транспортира додатних 55 милијарди кубних метара гаса годишње из Русије у Немачку дном Балтичког мора, удвостручујући капацитет постојеће мреже Северног тока.
Турски командоси ушли у Ирак. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
