Председник Џо Бајден напустио је деликатну дипломатску праксу својих претходника, па је званичним признањем да су снаге Отоманске царевине над Јерменима, пре више од века, починиле геноцид најавио ново заоштравање са Турском.
„Амерички народ поштује све Јермене који су нестали у геноциду који је почео на данашњи дан пре 106 година. Почевши од 24. априла 1915, хапшењем јерменских интелектуалаца и лидера (њихових) заједница у Константинопољу од стране отоманских власти, током кампање истребљења милион и по Јермена је депортовано, масакрирано или је марширало у своју смрт”, пише у саопштењу председника, којим је испунио обећање дато пре годину дана.
Иако Бајден наглашава да је геноцид почињен пре него што је савремена турска република рођена на крају Првог светског рата и да фокус није на оптужбама већ на сећању, саопштење је разгневило званичнике у Анкари, али и обрадовало Јермене широм света.
Бајден је први пут од ступања на дужност телефоном позвао турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да би га обавестио о формалном признању геноцида који Турска дуже од века пориче, а Ердоган масовно страдање Јермена назива „инцидентом”.
Анкара „у потпуности одбацује” Бајденово саопштење које се квалификује као „политички опортунизам” заснован на популизму, а шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу поручује да турска влада неће ни од кога примати лекције из турске историје: Речи не могу да мењају историју.
Статус Турске у НАТО-у, у коме има другу по снази армију, спречавао је до сада америчке председнике да прихвате квалификатив геноцида који је најосетљивија тема турске историје и дипломатије, али међусобни односи су претходних година пали на најнижи ниво током последњих деценија и Бајдена охрабрили да повуче потез за који је знао колико ће разгневити Турску.
У Анкари су и даље уверени да САД стоје иза неуспелог покушаја државног удара у Турској августа 2016, а Вашингтон, посебно Пентагон, не показује спремност да пређу преко Ердоганове одлуке да купи и инсталира руски антиракетни систем С-400. Односе је додатно реметио благонаклон став Турске према Исламској држави, а после пораза џихадиста различити приступи Курдима у Сирији.
Остаје сасвим нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања”, што је формулација коју турски медији преносе из напетог телефонског разговора двојице лидера. Бајден је и у време док је био у Сенату заступао став да је Турска одговорна за геноцид, а његовим формалним проглашењем је потврдио да ће људска права представљати један од кључних приоритета његове спољне политике – по цену нових заоштравања са Русијом и Кином, али и савезничким државама као што је Турска, чији је режим на мети управо због кршења људских права.
Смрт 1,5 милиона Јермена у последњим данима пред колапс Османског царства је последица директних егзекуција по наређењу Талат-паше – чији су извођачи махом били Курди – и масовног страдања током присилног марша са истока Анадолије према сиријској пустињи. Јермени су били оптужени да сносе одговорност за рат.
Последице су добиле размере монументалног злочина. Иако историја учи да земље које одбијају да се суоче са тамним странама своје историје себи наносе највећу штету, званична Турска је читав век остала при тврђењу да максималан број страдалих Јермена не прелази 300.000 и да се ради о жртвама глади и изнуривања, а не систематског убијања. САД су се, под снажним, деценијским, притиском јерменске дијаспоре, формалним признавањем геноцида сада придружиле Француској и још 30-ак држава које су убијања и депортације прогласиле за геноцид.
До сада се Роналд Реган, чија је изборна база у Калифорнији најјаче јерменско упориште у САД, једном осврнуо на јерменски „геноцид” током обележавања Холокауста 1981, али није било формалног признања. Џорџ В. Буш и Барак Обама су обећавали да ће то учинити, али су се одлучили да не иритирају савезнике у Турској, ограничавајући се на изразе „масовни злочини” и „масовна убијања”. Оба дома америчког Конгреса су 2019. признале геноцид упркос покушају Доналда Трампа да то спречи.
Питање је сада чиме и како Анкара може да узврати? Да прекине дипломатске односе као што је деценијама претила? Не може. Усијање у односима са Америком није пут од кога би Турска имала користи, сем уколико не жели велики заокрет ка Русији – што није у природи Ердоганове прагматске политике.
Бајденова декларација несумњиво ће пореметити ионако лоше односе, али економска разматрања могла би да приморају Ердогана да обори значај последица питања за које је сматрао да представља покушај поткопавања легитимитета савремене турске државе.
Турска ће морати да прогута једну горку пилулу историје коју ће Ердоган употребити за јачање исламског идентитета и турског национализма – што је и досад била добитничка комбинација његове ауторитарне власти.
Улога моћног шефа ДБ у великим протестима због изборне крађе у Србији! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Политика
