Док се још испитују могућности за сусрет двојице лидера на лето, Кремљ ставио САД на листу непријатељских земаљаМосква је повукла трупе са границе с Украјином, што је донекле умањило напетости са Западом, али и даље чврсто држи прст на „обарачу” – овог пута дипломатском. Како је јуче саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков, самит између руског и америчког председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена планиран је за лето, али прецизан датум и локација тек треба да буду договорени.
„Изнети су одређени предлози, још није договорен датум. Говоримо о летњим месецима... још много фактора мора бити анализирано да би се постигли коначни споразуми”, навео је Песков и додао да „ниједна држава (у којој може бити одржан самит) није именована”.
Да ово, међутим, није знак попуштања Вашингтону показује и то што су се САД нашле на руској листи непријатељских земаља. Руски председник је указом наложио влади да састави списак земаља које су непријатељске, а портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је потврдила да су Сједињене Америчке Државе на том списку.
„Државе које су проглашене непријатељским одбијају да запосле грађане Русије у својим дипломатским и конзуларним мисијама. Како смо ми разумели, цела прича је започела таласом непријатељских потеза САД и могу да потврдим да се САД налазе на нашој листи непријатељских држава”, изјавила је Захарова, а пренео Тас.
Да погоршању руско-америчких односа није крај упозорава шеф руске дипломатије. Сергеј Лавров каже да је Русија спремна да предузме нове мере одмазде против САД, ако Вашингтон настави с ескалацијом.
„Све је речено у нашој реакцији на последње непријатељске кораке САД. Објавили смо све о мерама које смо предузели и које смо спремни да предузмемо ако се ескалација настави”, рекао је Лавров за ТВ Росија 1.
Упркос заузетом чврстом гарду према Вашингтону, руски министар спољних послова изјавио да је Бајденов предлог за одржавање самита примљен позитивно и да се сада разматра.
Бајден је 13. априла Путина телефоном позвао да смањи тензије настале нагомилавањем руске војске на украјинској граници и предложио да се током лета састану како би покушали да реше спорове између две земље. Али два дана касније Бела кућа протерује 10 руских дипломата оптужујући Кремљ за мешање у председничке изборе 2020, као и сајбер шпијунажу информационотехнолошке форме „Солар виндс”, и уводи санкције за више од 30 појединаца и фирми из Русије. Москва је одмах узвратила истом мером, протерујући америчке дипломате, и на црну листу додала још осам званичника САД којима је забрањен улаз у Русију.
Окидач за нови чин геополитичке драме у хладноратовским маниру био је Бајденов интервју за Еј-Би-Си, у којем је Путина назвао убицом, поручивши да ће Mосква морати да плати цену због наводног мешања у америчке изборе. Као реакцију на ове претње Кремљ је позвао свог амбасадора Анатолија Антонова на консултације. Пре недељу дана амерички амбасадор Џон Саливен, на сугестију Москве, узео је „паузу” и вратио се на консултације у Вашингтон.
Али Џозеф Бајден, који је био запретио Путину због наводног мешања у изборе, стигао је и да „похвали” свог ривала, јер је крајем прошле седмице учествовао на виртуелном самиту о клими који је организовала Бела кућа.
„Изузетно је логично, колико год се председник Русије и ја не слажемо, да две велике државе могу сарађивати да би се урадило нешто што користи свима”, рекао је амерички председник.
У којој мери је обнављање дијалога Москве и Вашингтона могуће, још није јасно. Поготово кад је и Путин у Думи повисио тон и поручио да ће Русија жестоко одговорити ако Запад пређе „црвене линије”. Руски председник није прецизирао о којим „линијама” је реч и могуће је да ће их јасно изложити Бајдену кад се буду видели у четири ока.
Иако поједини западни аналитичари сматрају да Путин тврди пазар, а да заправо прижељкује да се сусретне с Бајденом, Фредрик Логевал, професор међународних послова са Харварда, поручује да, ако дође до састанка на врху, не треба имати велика очекивања. Успех ће, како каже, бити ако постигну напредак у питањима климатске кризе. Логевал сматра да би Бајден с Русијом хтео да сарађује и у вези са Северном Корејом, иранским нуклеарним споразумом и стабилношћу у Авганистану после повлачења америчких трупа.
„Историја самита Москве и Вашингтона током хладног рата сугерише да овакви састанци, лицем у лице, често имају благотворне ефекте, чак и кад су тензије високе и нема већих резултата”, објашњава Логевал за „Телеграф”.
Глен Дизен, професор Универзитета југоисточне Норвешке, сматра да би Путин требало да одбије Бајденов позив да се састану.
„Самит ће одушевити медије, али неће променити ништа у ситуацији кад се односи САД и Русије погоршавају. Док се не успостави нови формат сарадње који се заснива на сувереној једнакости држава, сваки самит два лидера вероватно ће бити жртва политичке глуме. Москва би требало да учтиво одбије понуду и уместо тога ослања се на мање јавне формате да би преговарала о прагматичним и обострано корисним аранжманима”, пише Дизен у ауторском тексту за „Раша тудеј”.
Како је Јуриј Гагарин прошетао центром српског града, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
