Једва нас две деценије деле од овог рока. Рушење њујоршких Twin Tower-а стара је једва две деценије. То говори колико је 2040. година близу и да је делом предвидљива.
Најмање што се може рећи је да ће, према америчким обавештајним службама, следећих двадесет година бити опасно за све. Ево главних закључака извештаја НИЦ-а:
-Због тежине јавних дугова, владе ће имати мање прорачунске флексибилности да реагирају на климатске изазове.
-Долар и евро мораће се суочити са све већом конкуренцијом крипто валута, Биткоина и слично. Монетарну политику биће теже проводити, јер ће државе имати мање контроле над девизним течајевима и количином новца у оптицају.
-Климатски притисак погоршаће напетости између држава и унутар њих. Особито ће отежати приступ питкој води и повећати миграцијски притисак.
-Кина ће настојати потврдити своју доминацију у Азији против америчких интереса и извршити притисак да опорави Тајван.
-Нуклеарно ширење наставиће се док ће вештачка интелигенција повећати делотворност конвенционалног оружја.
-До 2040. Кина ће постати главни супарник Сједињених Држава у свемиру, а њен навигацијски сателит Beidou биће раван ГПС-у.
-Етничка и / или верска поларизација остаће интензивна и појачаће дисфункције политичког живота.
-Пролиферација дигиталне технологије и напредак у вештачкој интелигенцији отвориће пут и државној и недржавној манипулацији мишљењима.
Очито је да су демократије у великој опасности од дислокације због здравствене кризе, економског успоравања и дуга који премашује све рекорде.
Али сами ауторитарни режими могу наићи на озбиљне потешкоће и бити још мање способни прилагодити се новим околностима.
Наравно, од Кине до Блиског истока, ове су диктатуре до сада показале своју способност отпорности. Али њих мучи корупција и овисност о сировинама.
Пример, ако енергетска транзиција одржи своја обећања, цена нафте биће трајно нижа од нивоа потребног за одржавање “петромонархија”. Уопштено говорећи, диктатори су попут колоса с глиненим стопалима које устанак може срушити, као што смо видели током “арапског прољећа” и као што ћемо још видети до 2040. на многим местима.
Сама Кина која ће се суочити с озбиљним проблемом старења, а затим и смањења броја становника, такође би могла ући у кризу.
У сваком случају, следеће две деценије доминираће Сједињене Државе и Кина. Њихово супарништво довешће до јачања или чак преформулирања њихових савеза.
У таквом ће контексту ризик од међудржавних сукоба вероватно расти због техничког напретка, већих потешкоћа у одвраћању од противника и слабљења стандарда којег су сви прихватили.
Овај опасни дуопол не би смео натерати људе да забораве да ће Русија задржати своју “реметилачку” моћ у следеће две деценије. Ова земља још увек има застрашујућу војну силу, конвенционалну и нуклеарну, те ужива знатне енергетске и минералне ресурсе.
Руска диктатура одржава нетакнуту жељу да се пројектује вани, у Европи, као што данас можемо видети, али и у Африци, на Блиском Истоку и на крају на Арктику, свом новом игралишту. Али Путин није вечан … и пост-Путин би могао бити грчевит.
Ипак, према нашем скромном мишљењу, било би врло опасно гурнути Русију, с Путином или без њега, у загрљај Кине … Морамо доиста настојати што је дуже могуће сачувати оно што је остало од трокута Запад-Русија-Кина ако не жели се ући у трећи светски рат. Сетите се да је управо Немачко-совјетски пакт покренуо Други светски рат.
Како је Лавров запретио западу прочитајте ОВДЕ.
Извор: FranceSoir/ logicno.com
