Међународни институт за мир из Стокхолма (СИПРИ) у најновијем годишњем извештају наводи да издвајање за наоружање износи 2,4 одсто глобалне економске производње. И то упркос томе што је према процени Међународног монетарног фонда производња због корона кризе смањена за 4,4 процента.
На наоружању се не штеди ни у пандемији
Само неколико земаља, попут Чилеа или Јужне Кореје смањило је средства намењена за наоружање у корист сузбијања пандемије. Бразил и Русија су, у поређењу са претходним плановима, такође смањили војни буџет. На пример Русија за 6,6 одсто.
Уопштено би се дало закључити, како каже експерткиња СИПРИ-ја, Александра Маркштајнер за ДВ, „да пандемија није имала значајнијег утицаја на глобално издвајање за оружје у 2020. Улагање у војску је порасло усред економског урушавања.“
Никлас Шеринг из Хесенске фондације за истраживање мира и конфликата (ХСФК) уверен је да је то и због тога што је јако тешко у „кратком року променити курс“. Он је за казао да су многи пројекти вероватно покренути пре короне.
А промене ће се сигурно видети у будућности. „Истовремено се међународна клима погоршала“, додаје Шеринг и наглашава да не треба рачунати са мањим издацима у будућности.
САД и Кина на првом месту
Ништа се такође није променило ни у томе да су САД и Народна Република Кина и даље водеће по улагању у војску. Више од половине глобалне потрошње за наоружање одлази на ове две земље, које се у политичком погледу све више удаљавају.
Немачка се међу "топ 10" земаља које троше највише на оружје „побољшала““ за једно место: са осмог је скочила на седмо место. Према прорачуну СИПРИ-ја Немачка је 2020. у војску уложила 53 милијарде долара – око 1,4 бруто свог домаћег производа (БДП).
Немачка ипак није постигла циљ НАТО-а од два процента БДП. На почетку 60-их, на врхунцу Хладног рата немачка је издвјала пет одсто БДП за одбрану.
Никлас Шерниг прогнозира да ће се у Немачкој наставити са већим улагањем у војску. „Бајденов притисак на савезнике да повећају издвајање средстава за војску неће ослабити.“
Све више НАТО земаља достиже циљ од два одсто
Скоро свих 30 чланица НАТО савеза су, како извештава СИПРИ, повећале издатке 2020. Пандемија коронавируса, међутим, у том контексту доводи до чудног феномена: због короне је опао бруто домаћи производ већине земаља, истовремено су буџети за војску остали непромењени – што заправо значи да се потрошња за наоружање повећава.
Сада је 12 земаља НАТО достигло циљ од два одсто за војску, а 2019. било је девет држава. Примера ради, нова земља која је достигла циљ је и Француска. Све у свему, и даље више од половине глобалне потрошње за оружје одлази на земље НАТО укључујући и САД.
Кривуља потрошње за наоружање константно расте у Кини, већ 26 година. У периоду од 2011. до 2020, СИПРИ је за Кину израчунао пораст од 76 одсто. Институт је то објаснио амбициозним плановима Кине за модернизацију оружаних система, као и „плановима проширења“.
Трка у наоружању између САД и Кине?
Највећи конкурент Кини су САД. Сједињене Државе су земља са далеко највећим издацима за наоружање у свету – 39 процената. Изражено апсолутним бројкама, прошле године је тај износ био 778 милијарди долара, што је много више него укупан буџет Немачке. И то је за 4,4, одсто више него прошле године.
СИПРИ ово повећање, између осталог, објашњава улагањима у обнову нукеларног арсенала. Други разлог је осећај угрожености. Пре свега, како објашњава сарадница СИПРИ-ја Александра Маркштејнер, у питању су „страхови од стратешких конкурената Кине и Русије“.
"Уран-9" је славу стекао у Сирији, нема равног руској "гвозденој звери". Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле/ Српски Телеграф
