У исто време, многи новинари и политичари изразили су бојазан да би Вашингтон могао учинити исто с Варшавом, што је врло вероватно ако подршка Пољској одједном престане бити амерички национални интерес.
Најжешће су на "издају Курда" реаговали либерални медији и дневни листови. Тако је Нјусвик Пољска објавио чланак под насловом "Трамп је издао Курде и ништа га неће спречити да прода Пољску Москви".
"Издаја савезника САД нас тера да размишљамо о темељима наше безбедности. Шта ће се догодити ако Русија буде захтевала екстратериторијални коридор кроз Пољску?", пише овај лист.
Газета Виборча је објавила текст с насловом: "Трамп је издао Курде. Хоће ли издати и Пољаке?"
"Начин на који су САД искористиле своје савезнике требало би да буде упозорење за пољско водство, које тако упорно тражи наклоност америчког председника", рекао је политиколог Бартош Велински.
Новинар популарне интернет публикације Онет, Андреј Гајци назвао је Трампову одлуку "ножем у леђа" Курдима и позвао је Варшаву "да не заборави да су Пољаци и 1945. године били издани од западних савезника".
"Такође се поставља важно питање хоће ли Трамп напустити свог европског савезника када буде сматрао да улагање у Пољску више не служи америчким интересима? То се не може искључити, иако се, обзиром на бројне интересе које Варшаву и Вашингтон данас повезују и чињеницу да припадамо НАТО, можемо сигурно радовати само туђој несрећи", написао је Гајцy.
Болну тему "издаје" наставила је пољска публикација Војско њуз, која специјализована за војна и одбрамбена питања. Тамо је повучена аналогија између издаје Пољске од стране западних савезника током Другог светског рата и тренутних догађаја у Сирији.
"Нико попут Пољака не зна шта значи издаја од стране савезника. Французи и Енглези оставили су нас 1939. на милост и немилост непријатељу. Након 80 година је амерички председник поновио "подвиг" наших "савезника". Да, надмашио их је, издао је Курде који су се борили и умирали заједно с Американцима", наводи се у пољском војном часопису.
Политyка је писала о лекцијама за Пољску које су произашле из напада Турске на Курде.
"Немојте се заваравати. Кад се заиста озбиљни интереси баце на вагу, можемо бити жртвовани у име нечег важнијег. Баш као и Курди. То је једино чега се морате сећати, како не бисте били толико разочарани кобном спознајом да у политици нема осећаја. Постоје само интереси", рекао је новинар Миxал Фихер.
Портал Виртуална Полска објавио је интервју с Мациејем Милзановским, ветераном ирачке мисије и стручњаком за безбедност са Универзитета за информатичке технологије и менаџмент. Посебна пажња посвећена је објави Доналда Трампа да САД неће заштитити Курде у Сирији, будући да су од њих удаљени 7.000 миља. Према бившем војнику, изјаве и поступке америчког вође треба сматрати упозорењем за Пољску, која је од Америке удаљена око 7.000 километара.
"У једној од објава на Твитеру Трамп је објаснио да Турци и Курди вековима ратују, па нека сами решавају своје проблеме. С истим успехом могао би да каже исту ствар у ситуацији када Русија нападне Пољску. Тада ће се узимати у обзир и искључиво економски интереси", закључио је он.
Интернет издање "ВПраво", које се сматра крајње десним, коментарисало је Трампову изјаву да се "жели борити само тамо где је за њега исплативо".
"Није могуће јасније рећи да Американци никога неће заштитити у име идеала или зато што су им нешто обећали. Важни су само пословни и амерички интереси. За пољске власти, које машу слоганом "снажно у савезима", Трампова одлука би требала бити сигнал упозорења. Чим постане непрофитабилан, сваки се савез може распасти. Американци неће гинути за Курде. Желе ли гинути за Пољаке? Нема шансе, чак ни у шали. Ако се не можемо сами заштитити, онда нас нико неће заштитити. Пољаци би то требали разумјети", стоји у коментару овог портала.
Недавни догађаји у Сирији изазвали су у сваком случају бројне критике у Пољској, било с леве или десне стране, а све су усмерене против владајуће странке Право и правда, која води искључиво проамеричку политику и залаже за изградњу "Трампове земље".
Међутим, таква критика вероватно неће имати учинка, с обзиром на то да су, почевши од 1989. године, пољске владајуће елите заправо одустале од било каквог субјективитета у међународној арени и на подручју обране, претварајући своју земљу у инструмент спољне политике САД.
Ако је Пољска до 1989. била вазал Совјетског Савеза, након те године и накнадним распадом Варшавског уговора и "совјетског царства" је земља само заменила владаре, не уживајући ни дана пуног националног суверенитета.
Што се тиче догађаја с Курдима, то би био сам врх леденог брега који доказује просту чињеницу да у политици нема осећаја и постоје само интереси.
За Пољаке је срећа што Руси у овом тренутку нити имају ирационалних тежњи, нити интереса да нападну Пољску, стајао иза ње Вашингтон или не. Када се распореде ракетни системи у Пољској и ако дође до нежељеног инцидента којег ће руски напредни радари препознати као претњу националној сигурности, тада ће истог тренутка уследити одговор.
То је оно о чему би Пољаци требали размишљати, а не хоће ли их или неће САД бранити у случају "руске агресије". Свидело се то некоме или не, такав став заступа заступник Сејма радикалне пољске деснице Националног фронта Роберт Винитски, који тврди да је за безбедност Пољске најбоље водити суверену политику у односима како с Москвом и Берлином, тако и Вашингтоном, Тел Авивом и другим главним градовима, јер се нико не може ограничити на сарадњу искључиво с једном државом.
Прочитајте ОВДЕ како је Доналд Трамп прошао у Сирији.
Извор: Logicno. com
