Изјава председника Александра Вучића да сумња да је тај документ писала лукава, паметна, и фантастично упућена у тематику решавања питања односа Београда и Приштине жена која је била је на сваком састанку посвећеном овој теми, а различите захтеве супротних страна за затварање Бриселског дијалога умрежила је филигрантски умешно, бацила је медији у потрагу за моћном и лукавом женом, а сумње су пале прво и на Ангелу Меркел.
Међутим, јасно је да то не може бити немачка канцеларка јер она није учесник преговора, без обзира има ли и колики утицајна њих.
Главна „осумњичена” међу упућенима је Ангелина Ајнхорст директорка ЕЕАС за Европу и Азију.
Она се потпуно уклапа у слику коју је о могућем аутору нон пејперакоју је дао председник Вучић, јер је у свом претходном мандату као директор за Западну Европу, Западни Балкан и Турску у Европској служби за спољне послове у Бриселу уз тадашњу шефицу ЕУ дипломатије, Федерику Могерини, Ајнхорст учетвовала на састанцима дијалога Београда и Приштине, који се се одвијали под покровитељством ЕУ.
Ангелина Ајнхорст је у периоду од 2015. до 2019. године била посредник, како у техничким рундама дијалога Београда и Приштине, тако и на састанцима на највишем политичком нивоу између председника Србије Александра Вучића и Хашима Тачија.
Док није постављена на нову функцију почетком прошле године у бриселским круговима, важила је, а као један од највећих познавалаца процеса нормализације односа Београда и Приштине, као могући избор тада новог шефа дипломатије, Жосепа Бореља, за место новог специјалног представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине.
Током 2018. године, Ајнхорст је у изјави за Танјуг нагласила да је циљ Федерике Могерине да „што пре”, већ до краја свог мандата, који је истицао 2019. године, дође до потписивања правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине.
А да тај споразум, како је говорила, морао би да буде у складу са међународним правом, прихватљив за регион, а не само за Београд и Приштину и да на крају са њим мора да се сложи и Савет безбедности УН.
Изричито је наглашавала да као ЕУ као посредник у дијалогу неће говорити о његовом садржају и елементима и да је на Београду и Приштини да одговоре на то.
У својим ретким јавним наступима, Ангелина Ајнхорст се залагала за идеју ЕУ будућности целог региона Западног Балкана.
Ангелина Ајнхорст је холандска држављанка, студирала је језике и културе Блиског Истока на Католичком универзитету у Нијмегену, а политологију на Университе Либре у Бриселу. Дипломирала је међународно право, људска права и право међународних организација. Између 1989. и 1996. године Ангелина Ајнхорст је радила за Уједињене нације у Њујорку Европској комисији прикључила се 1996. године где је заузимала различита саветничка места у Барселонском процесу на јужном Медитерану, људском и социјалном развоју и међународној здравственој подршци.
Међу женама које, с обзиром на укљученост у дијалог и преговоре две стране, могле доћи у обзир као аутори нон пејпера је теоријски и Ана Марија Боура грчки дипломата која је у Европској спољнополитичкој служби годинама уназад задужена за Балкан и конкретно за Косово и дијалог о Београда и Приштине.
Била је виши саветник у дијалогу Београда и Приштине од самог почетака процеса 2009. године, радила на процесу нормализације односа две стране током мадната Кетрин Ештон (2009-2014) и Федерике Могерини (2014-2019).
Иако не толико експонирана као Ангелина Ајнхорст, Боура је присуствовала састанцима дијалога, али и посетама шефова ЕУ дипломатија Београду и Приштини.
Резултате дијалога, коме посредује ЕУ, поредстављала је и у Европском парламенту. Током блокаде дијалога Београда и Приштине, изазваног приштинским таксама на робу из Централне Србије, Боура се залагала за заједнички притисак ЕУ и САД на косовске званичнике у циљу повлачања. Ана Марија Боура је грчки дипломата која је у Европској спољнополитичкој служби годинама уназад задужена за Балкан и конкретно за Косово и дијалог о Београда и Приштине.
Боура је била виши саветник у дијалогу Београда и Приштине од самог почетка процеса 2009. године.
Радила је на процесу нормализације односа две стране током мадната Кетрин Ештон ( 2009-2014) и Федерике Могерини ( 2014-2019). Иако не толико експонирана као Ангелина Ајнхорст, Боура је приуствовала састанцима дијалога, али и посетама шефова ЕУ дипломатија Београду и Приштини.
Резултате дијалога, коме посредује ЕУ, представљала је и у Европском парламенту. Током блокаде дијалога Београда и Приштине, изазваног приштинским таксама на робу из Централне Србије, Боура се залагала за заједнички притисак ЕУ и САД на косовске званичнике у циљу повлачање те одлуке.
У Бриселу дилему аутора нон-пејпера није било могуће разрешити.
Из ЕУ за Танјуг кажу да не коментаришу незваничне документе.
„Такав документ не представља ЕУ позицију нити су га примили ни Лајчак ни Борељ”, наводи се у изјави за Танјуг.
О новом рату на постсовјетском простору прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
