Кинеска оперативна група носача авиона коју предводи Лиаонинг тренутно спроводи оно што је Пекинг назвао "рутинском" борбеном вежбом источно од Тајвана, док америчка војска надгледа вежбу на Тихом океану и распоређује ударну групу теодора Рузвелта у Јужнокинеско море.
То су знакови да су САД, Кина и Тајван упале у "зачарани круг", док напетости и даље расту у региону, према Ма Чен-кун-у, професору на постдипломском институту за кинеска војна питања на Универзитету за националну одбрану у Таоиуан на североистоку Тајвана.
Ма је коментарисала док се појављивала на панелу од четири особе чији је домаћин Проспект фондација, истраживачки центар са седиштем у Тајпеју који истражује међусобне пролазе и саветује владу, известила је тајванска Централна новинска агенција.
Тајвански мореуз сада подсећа на Балкан пре избијања Првог светског рата, додао је Ма, рекавши да је "прозор за мир" - ненасилно решавање односа између Кине и Тајвана - постајао све мањи.
"Иако ниједна земља не намерава да покрене рат, бурад барута раширене су широм Тајванског теснаца и околине", рекао је он.
Његове примедбе уследиле су оног дана када је тајванско министарство одбране известило четири налета авиона Народне ослободилачке војске у острвску идентификациону зону ПВО (АДИЗ), самопроглашену тамферу која није регулисана међународним правом. У понедељак, док су Лиаонинг и пет пратећих кинеских ратних бродова ушли у западни Пацифик, ПЛА је улетео 10 борбених авиона и извиђачких авиона у АДИЗ.
Кинески ратни авиони видели су се на тајварским радарима ПВО укупно 18 дана у марту и до сада су то чинили четири узастопна дана у априлу, наводи се на веб страници министарства одбране.
У панелу од уторка, који је разматрао посете државног секретара Антонија Блинкена Азији и Европи, био је Ли Ших-хуи, професор на Националном универзитету Ченгчи (NCCU) у Тајпеју.
Блинкенове посете иностранству Токију, Сеулу и Бриселу - први дипломатски потези нове администрације - показале су спољнополитичку стратегију председника Бајдена о поновном успостављању заједничких интереса Американаца и његових савезника, рекао је Ли.
Дајући приоритет својој конкуренцији са Пекингом и чинећи то из перспективе људских права и безбедности, администрација Бајдена створила је контраст између САД-а и Кине, истичући претњу потоње регионалном поретку у Азији, додао је професор.
Стратешки значај Тајвана ставио се на дневни ред у разговорима између Вашингтона и Токија, рекао је Ли, који је у програму Јапанских студија NCCU-а. Повећана видљивост острва на међународној сцени био је „дипломатски пробој“, додао је он, али је рекао да је Тајван увукао у већу америчко-кинеску битку за превласт.
Упркос подршци коју је добио за свој технолошки напредак и достигнућа у области људских права, Тајван је требао бити окретан и флексибилан како би могао да изађе на крај са стратешким изазовима, закључио је Ли.
Усред упозорења из Пекинга, јапански премијер Иосхихиде Суга у недељу је нагласио значај тајванског мира и стабилности за регион. Рекао је да се нада да ће сарађивати са председником Бајденом на смањењу напетости међу мореузима.
„Важно је да Јапан и Сједињене Државе сарађују и користе одвраћање да створе окружење у којем Тајван и Кина могу наћи мирно решење“, рекао је он у телевизијском интервјуу.
Суга и Бајден треба да одрже самит у Вашингтону 16. априла, саопштила је Бела кућа.
Двојица лидера ће наводно поменути мир широм Тајванског мореуза као заједничку забринутост у заједничкој изјави објављеној након прве личне посете страног лидера Бајденовој администрацији.
Кривокапић србомрзац - има само један циљ! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ало
