Београд је у својој историји био рушен више десетина пута, а ових дана обележава се и равна годишњица – осам деценија од када је Немачка из ваздуха напала Београд, престоницу Краљевине Југославије.
Међутим, није 6. април једини датум који се везује за бомбардовање у том необјављеном рату.
Историчар Александар Животић, професор Филозофског факултета у Београду, рекао је у Јутарњем програму да је Београд бомбардован у четири таласа – шестог, седмог, једанаестог и дванаестог априла.
"Ти таласи јесу били мањег обима и интензитета, али свакако су постојали и нису били занемарљиви", истакао је Животић.
Што се тиче рушења Народне библиотеке, Животић каже да постоје контроверзе о томе како је она уништена.
"Чињеница је да је библиотека уништена и са њом непроценљиво национално благо, пре свега ретки средњовековни рукописи, онда огроман број књига, пола милиона свезака је уништено", наводи Животић.
Међутим, како је додао, остала је контроверза како је дошло до рушења.
"Да ли је то било наређено, да ли је то био директан циљ, да ли је она била, модерним језиком речено, колатерални циљ услед промашаја одређених маркираних војних циљева у Доњем граду или Железничке станице. Наравно, ту постоји једна контроверза која није проверена нити је могуће проверити, а то је могућност везана за паљење изнутра и да је то дело одређеног Фолксдојчера", рекао је Животић.
Животић наводи да је највероватније да библиотека није погођена разорним пројектилом и да је могуће да је погођена такозваним запаљивим, фосфорним штапићем и да је дошло до пожара који је горео неколико дана.
"Ту свакако треба поменути одговорност не толико Управе, колико самог министарства, које се оглушило о молбе односно захтеве управника да библиотека буде исељена ван Београда. То се није десило, бирократија је била спора", објаснио је Животић.
Александар Животић (фото: РТС принтскрин)
Пре Другог светског рата подручје наше земље било је у сфери економског интересовања великих сила, чиме се Животић бавио у књизи "Московски гамбит".
Објашњава да је простор Југославије и Балкана у другој половини тридесетих био простор надметања за утицај великих сила, пре свега Велике Британије и Немачке, а потом и Совјетског Савеза.
Један од начина борбе био је да се Немачка истисне на економском плану, у чему Совјети нису имали успеха.
Каже да је еклатантан пример рудник у Бору, где се покушала једна врста економске субверзија према Трећем рајху, који је велики део својих потреба за бакром задовољавао из борских рудника.
Животић се осврнуо и на догађаје од 27. марта и оценио да је суштински то био израз широко распрострањене воље унутар српског дела југословенске јавности.
"Већинско расположење у српском народу је било такво да се не прихвати приступању Тројном пакту", закључио је Животић.
НАТО је 1999. године режирао хемијску апокалипсу у Србији, а како је избегнута катастрофа, читајте ОВДЕ.
Извор: РТС
