„Сребреница није била демилитаризована зона, већ је била база 28. дивизије БиХ коју је водио Насер Орић. Реакција српске војске у Сребреници је била реакција према једном упоришту у којем је вршен геноцид према нашем народу. То је једна димензија, а друга и трећа димензија, које су много битне је на ком се простору то дешава. То је простор на ком су 1914. дедови и прадедови оних који ће убијати Србе под Насером Орићем извршили убиства и геноцид над срспким народом тог краја у име Аустроугарске империје. Краљ Александар их 1918. не кажњава, већ их на неки начин унапређује. 1941. исти ти људи и њихови синови улазе у усташке ханџар дивизије и јединице, и на истом том простору чине покољ српског народа, затим 1942. Војвода Дангић са народом покушава да се одбрани.

Тада је 300 девојака скочило у Дрину да их усташе не би черечиле. Тито долази 1944. на власт, они опет не буду процесуирани и народ српски зна да не постоји српска држава која ће казнити зликовце из тог краја- то је њихово историјско сећање. Када Насерови војници предају оружје и глуме ратне заробљенике, не верујући да ће ико од надлежних казнити те зликовце, они узимају правду у своје руке и стрељају их. Стрељали су око 400 људи за које су знали да су извршили злочине, око 2000 их је погинуло у пробоју према Тузли, дакле у једној легитимној војној акцији. У Поточарима су заробљеници напали стражаре, и онда су стражари пуцали на њих. Значи то су елементи које они зову ратни злочин, што и јесте- јер су страдали ратни заробљеници без суда и то није спорно. Али причати о геноциду? Наши никада нису имали прилику да на том простору своју нејач предају и склоне из тог простора за тих сто година. И онда када то знате и видите да неки Кривокапић због једног питања се исписује из српског народа и прелази на страну усташа, то значи: господин Кривокапић више није део српског народа“, Владан Глишић, посланик у Скуштини републике Србије, на почетку емисије Српски св(иј)ет, на питање о актуелним дешавањима у Црној Гори, дао је анамнезу српског народа у односу на Сребреницу.

Он је критиковао енергију са којом је Кривокапић кренуо у смену Владимира Лепосавића, рекавши да је прешао границу:

„Даниловић je у свом твиту написао: ‘Бранио сам га од острашћених из ДФ, бранио сам га од лицемерних из ДПС, али не могу да га браним од њега самог’, што доказује да је он заиста прешао сваку границу тражећи главу Владимира Лепосавића, и интезитетом који га је напао. И Алекса Бечић је показао да је уз косовску мафију“.

У разговору о Закону о истополним заједницама, посланик Глишић је говорио о Словенији која је ставила у закон забране усвајања, вештачку оплодњу и узимање заједничког презимена, а у Србији се оставља простор за све то.

Говорили су о ситуацији и перспективи Косова и Метохије, а водитељ Веља Чупић је питао у том контексту какав им је став о плану за реинтеграцију КиМ.

Оба госта су дала своје виђење, а посланик опозиције Глишић је изјавио да даје кредит овој власти у том смислу, а са друге стране је говорио и о грешкама дајући изузетно интересантан предлог, који би свакако требало саслушати у целости, да то питање буде на један персонализовани начин референдумски постављено, нарочито међу представницима народа, како би то била одлука целог народа, а не одлука једног човека.

„Не слажем се да приватне телевизије имају независну уређивачку политику ако улазе у националну фреквенцију и користе је као ресурс за изградњу демократског друштва. Ако се баве политиком, морају да дају сваком прилику, па и онима који нису у парламенту, јер је то давање простора новим идејама. Ако дајете могућност да се баве медијима како њима падне на памет, онда ћете имати утицај тајкуна, страних амбасада… Нисам за то да странци учествују као медијатори у нашем унутар- политичком дијалогу, ако смо суверена држава“

Бранислав Бата Југовић: И власт против закона о истополним заједницама!?

Братислав Бата Југовић се надовезао на тему актуелног политичког момента у Црној Гори, након посланика Глишића, рекавши да премијер Црне Горе није део православног народа, јер је сигуран да би се Митрополит стидео Здравка Кривокапића данас. Анализирали су дјело и лик Дритана Абазовића, и укупно нове власти у Црној Гори, констатујући да Митрополија треба да се изјасни по овом питању, јер је подршком цркве Кривокапић дошао на власт. Братислав Југовић је говорио о лидерској позицији Александра Вучића и његовој улози у односу према Хашком трибуналу, правећи ретроспективу власти његових претходника до Слободана Милошевића.

„Мислим да не треба да много србујемо када је у питању Црна Гора, из разлога што тај начин бираче који су проправославни, који су против Мила Ђукановића, на неки начин гурамо од ДФ. Јер се то протумачи да ми интегритет и суверенитет Црне Горе доводимо у питање. Ми то не желимо. Требало је да функционишемо као браћа, око референдума се дигла фама да ли је уопште воља народа, и ми у Србији добисмо државу вољом црногорског народа. Али већина становника Црне Горе данас не жели да има заједничку државу са Србијом. Ми као братска држава треба да помогнемо да се елементарна права успоставе. Црна Гора није грађанска, већ мафијашка држава, и то је проблем. Мислим да ће у будућности ДПС са мањинама и са Алексом Бечићем направити већину. Господин Кривокапић ће бити само једна корисна будала, у процесу легализације мафијашке државе. А онда ће та већина имати једну јачину у удару на Александра Вучића“, предиктивно говори посланик СНС Бата Југовић и додаје да су га некад болеле критике Митрополита, баш због тога јер највише боли када напади и критике у јавном простору долазе од неког ко ти је најближи.

На питање водитеља Веље Чупића о Закону о истополним заједницама, рекао је:

„Ја ћу гласати против. За мене је у реду да Премијерка има своју сексуалну орјентацију, ја сам грађански орјентисан, али је овде у питању породица, јер ће се изгласавањем овог закона можда стећи услови да истополне заједнице једног дана могу да усвајају децу. И то је једини разлог због ког ћу ја гласати против овог закона“.

Говорећи о ситуацији и перспективи Косова и Метохије, посланик Југовић је рекао:

„Свака политичка опција која КиМ не третира као наше искушење и крст који морамо да носимо, него као брадавицу коју треба одстранити, не може бити алтернатива ни једној власти“.

Гости су говорили о унутар- политичком дијалогу странака, о ком се у јавности све више говори, и о медијима. Бата Југовић је рекао:

“Не треба свакоме да се даје простор, само онима који пређу цензус. Ево, могу да кажем да спустимо тај цензус на два одсто, па да и ти који имају два одсто добију простор. Прихватам да представници земаља из ЕУ које су нам се показале као пријатељске буду у том унутар- политичком дијалогу. Као пример узимам Грчку“.

Како су се Беранци дигли против Кривокапића, погледајте ОВДЕ.

Извор: ИН4С