Велику суботу још зову и "страшна субота", "завалита субота" или "дугачка субота", да би се опоменуло на дуге Христове муке на распећу.
Хришћани верују да је на овај дан Христово тело боравило на гробу, док је његов дух био Аду. У исто време, Исус је на престолу био са Оцем и Духом, зато што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице.
Верује се да је тада Господ душе праведника из Ада увео у рајска насеља, а икона на којој је приказан Христос како за руку држи Адама и Еву, док су му под стопалима разбијена врата ада, приказује тај догађај.
Такође, постоји веровање да на Велику суботу треба урадити све послове и припреме за дочек великог празника. Чисти се и распрема кућа, припрема храна, гардероба, фарбају јаја пре изласка сунца. У неким крајевима се меси специјална врста хлеба са босиљком, као и мањи колачи.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би "некоме кренуло".
На овај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу, која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Такође, верници који иду на поноћну литургију могу да обуку светлију одећу, јер тиме наговештавају прекид жалости и Христово васкрсење.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.Верници у храмовима одговарају молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу, на коме се темељи хришћанска вера.
Заједничка молитва на Велику суботу поштује се у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави "благодатног огња".
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 1, 2021
Извор: Глас јавности
