Пише: Др Иван Пајовић
Да би се оценила вероватноћа и последице овакве мере против Русије треба пре свега разумети шта је заправо SWIFT. Међународни систем под пуним називом Society for Worldwide Interbank Financial Tlecommunication (SWIFT) служи за остваривање трансграничних плаћања и трансфера новца. Он допушта брз и безбедан трансфер новца како унутар земаља, тако и прекогранично. У свету је више од 12.000 банака укључено у овај систем. Сам систем није амерички, већ европски, са седиштем у Белгији.
У укупном обиму трансакција SWIFT-а, према подацима саме компаније, амерички долар учествује са 38,4%, евро са 37,1%, британска фунта са 6,6%, јапански јен са 3,2%, кинески јуан са 2,2%, канадски долар са 1,8%, хонкошки долар са 1,5%, а све остале валуте са 9,2%.
Пред крај априла Европски парламент је дао предлог резолуције о искључивању Русије из SWIFT-a уколико избије рат између те земље и Украјине, то јест уколико Русија изврши војни упад на украјинску територију и спроведе неке од незванично прокламованих планова уништења или поделе те земље. Пленарно заседање Европског парламента од 29. априла 2021. године посвећено је не само овом питању, већ је и везано за ситуацију са опозиционим лидером Алексејем Наваљним и дипломатским скандалом у Чешкој. За резолуцију је гласало око 570 посланика Европског парламента.
У виду се имају и други видови веома строгих, до сада невиђених санкција: прекид увоза руске нафте и гаса, замрзавање свих актива руских олигарха и поништавање њихових путних виза. Посланици овог парламента иступају са разним инсистирањима на притисцима који би „умирили Москву”, као што су снижавање зависности европских земаља од Москве у сфери енергетике, заустављање изградње гасовода „Северни ток 2”, прекидање изградње нуклеарних електрана које се спроводи у сарадњи са руским предузећем „Росатом”.
Резолуције које доноси Европарламент имају искључиво карактер препоруке и нису обавезни за извршење. Поред тога, реална ситуација је таква да Европска Унија никако не располаже инструментима који би омогућили искључивање Русије из међубанкарског система преноса информација о плаћању, SWIFT-а, нити инструменте који би јој омогућили замрзавање спровођења пројекта „Северни ток 2”, јер су питању приватна корпорација и приватни пројекат. У првом случају ради се о приватном међународном систему који се налази изван зоне одговорности ЕУ, то јест ЕУ нема никакве компетенције по том питању. У другом случају у питању су и инвестиције приватних европских компанија, које су на законитим основама уложиле средства у пројекат изградње гасовода. Међутим, „Северни ток” је врло противречна тема, јер Европска комисија је већ говорила о томе да тај пројекат не служи „диверсификацији извора енергије Европске Уније”. Другим речима, не омогућава равноправно учешће и других продаваца енергената на њеном тржишту.
Чини се да ипак није у питању само „диверсификација извора енергије”, већ је у питању дуги период политичке конфронтације Европске Уније и Русије на који без икакве сумње велики утицај имају и Сједињене Америчке Државе. Европске дипломате наглашавају да Русија располаже војном моћи коју непрекидно демонстрира, док са друге стране не располаже економском моћи. Снагу руске економије они оцењују приближном економији Италије или тек нешто јачом од економије Шпаније.
Око питања санкција Русији ипак нема апсолутне сагласности ни јединства по свим питањима, јер евробирократија жели по сваку цену да оствари јединствену спољнополитичку платформу, али представници земаља ЕУ често једно говоре у Бриселу, а потом, када се врате у своје земље, говоре и раде нешто сасвим друго, свак на свој начин.
Русија, са друге стране, ради свој посао и не бави се превише политиком. Специјални представник председника Русије за питања међународне сарадње, шеф департмана за међународну информациону безбедност Министарства иностраних послова Андреј Крутски, коментаришући претње искључивањем Русије из SWIFT-a, лаконски је рекао: „Нека пробају”, додавши да ће и Москва применити одређене мере уколико се такве претње заиста и остваре.
Министар иностраних послова Сергеј Лавров тврди да у Русији већ постоји база за формирање аналога SWIFT-у. По његовом мишљењу, влада и Централна банка су учиниле све да та база може гарантовати независност деловања.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
