"Тим говором покушао сам да створим властиту слику света и да у њу укључим све оно што мислим да је драматично и све оно што може да буде проблематично за нас. Поменуо сам да се под фирмом "новог комунизма” светом шири једна нова идеологија, која је осакаћена верзија марксизма, који је неостварив, као што је у пракси била неостварива и његова првобитна верзија. Њу у форми квазиреволуције проводи десет милијардера, који управљајући медијима улазе у ту фиктивну сферу, која је човеку постала важнија од реалне, и који нам сервирају синтетичко месо и под фирмом "борбе за заштиту човекове средине“ нуде у суштини лакши пут до гомилања новог богатства“, каже Кустурица.
Додаје да Србија, као мала држава, која јесте на удару, "механизам опстанка своје државе и свог социјалног обрасца треба да вратимо више у архетип, у оно што јесте наша реална снага“.
"А наша је реална снага духовна, нажалост у нашој култури све више позападњачена. Она у себи све мање има свој заштитни знак. Ми се исцрпљујемо у имитацијама. Наше телевизије, наши филмови и серије не базирају се на Жики Павловићу, на Кокану Ракоњцу, на нашој традицији, него се прихватају обрасци холивудског филма, који се практично већ распао и који нема свој заштитни знак“, говори Кустурица.
Објашњава и на шта је желео да укаже.
"У време апсолутне доминације идеологије и идеолошког приступа ми имамо мале шансе да се одбранимо ако се не ухватимо за властито корење и из њега не будемо креирали оно што је наша аутентична слика света. Ми ту слику немамо, ми имамо идеологизовану слику света која је усклађена, углавном са Западом, и који је врло успешно намеће“.
Каже и да постоји "Гандијева идеја да западног човека у пропаст води седам грехова: што жели богатство које није стечено радом, што жели уживање без савести, што одваја знање од поштења, што води политику без начела, што води пословање без морала, што одваја науку од човекољубља, што тежи вери без жртвовања“.
"Богаћење без рада је код нас постало апсолутна пошаст, која ствара и своју хибридну „елиту“. Видимо како се она распада, како секу главе, ноге и како тај атавистички ниво постаје много јачи од духовног. Утолико је и идеја о цркви значајна. Црквена традиција упућује на тај корен о коме говорим. Коме се морамо вратити“, наводи Кустурица.
Редитељ објашњава да је "морални капитал српског народа "огроман“.
"Створен је ослобађањем од Османлија, наставком средњовековне идеје стварања закона, устава, прихватањем после Француске буржоаске револуције озбиљних модела који су установљени и примењени. Тај морални капитал је и победа у Балканском рату, победа у Првом светском рату. Нажалост, уследило је губљење те државности, која је била уоквирена у нешто што није био наш избор. Јер, Србија је завршила Први светски рат без својих граница. Она је између Првог и Другог светског рата практично почела да губи Косово, а највише у време друга Тита, који је Србима забранио повратак на Косово, а пустио Албанце да тамо улазе. Читав збир догађаја трошио је у међувремену тај наш морални капитал. Морални капитал се у времену у коме живимо тешко може исцртати без онога што чини базу нашег човека. А тај човек и даље постоји и још увек се не идентификује са Србијом и са тим што би она могла да буде“, подвлачи Кустурица.
Каже и да је Војска Србије веома важна, те да је њено уништавање рађено по нечијем налогу, али и да она поново добија свој профил.
"Посебно ми је драго што се помиње та идеја да се служи војни рок, што је битно поистовећивање са могућношћу да се одбрани сопствена територија“, истиче редитељ.
Шта ЕУ тражи од Србије због Приштине? Више о томе ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
