Трампова администрација почела је да планира убиство иранског генерала Касема Сулејманија скоро три године пре његовог атентата 2020. године и првобитно је тог дана желела да збрише "читав списак људи", откривено је.
Наводи се да је Мајк Помпео први пут створио радну групу челника ЦИА да би "скинуо Касема Сулејманија са листе", готово чим је именован за директора ЦИА у јануару 2017. године.
Завера је ескалирала током 2018. и 2019. године, вођена повлачењем САД из Иранског нуклеарног споразума и убиством америчког војника у Ираку, пре него што је Доналд Трамп на крају дао зелено светло, јер је желео да за то "преузме заслугу" током предизборне кампање.
Бивши вршилац дужности министра одбране Крис Милер такође је открио да Сулејмани није био једина мета, јер је америчка влада тог дана планирала да ликвидира неколико виших иранских војних и обавештајних оперативаца.
Међу осталим циљевима били су врховни командант "Кудса" у Јемену Абдулреза Шахлаи и припадници милиције ПМУ које подржава Иран, али они нису успели да се остваре.
Помпеово кључно учешће сада га је довело у опасност од освете, а упућени кажу да су он и други високи амерички званичници трајне мете покушаја иранског атентата.
Трамп је наводно био толико забринут због Помпеа и његовог изасланика за Иран Брајана Хука након што су напустили функцију да је издвојио 15 милиона долара да их заштити у последњим данима током њиховог рада у Белој кући.
Ова открића неколико садашњих и бивших америчких званичника бацила су ново светло на напад америчких беспилотних летелица у Ираку 3. јануара 2020, што је покренуло велику ескалацију напетости између две земље.
Неколико садашњих и бивших америчких званичника открило је нове детаље о опсежном планирању које је довело до атентата. Рекли су како је догађај спреман много година, почев недуго након што је Трамп ушао у Белу кућу. Један бивши високи званичник ЦИА рекао је да је Помпео први пут одржао састанак на којем се разговарало о плановима за убиство Сулејманија још 2017. године.
На састанку су, између осталих, били чланови ЦИА-иног Центра за противтерористичку акцију и његовог паравојног Центра за специјалне активности, а група је смислила различите планове за ликвидацију иранског генерала. Помпео је такође изнео планове на састанцима са Националним саветом за безбедност (НСЦ) те године.
Инсајдер је рекао да је о завери подељено мишљење са неким званичницима који су изразили правну забринутост, док су други поздравили приступ "плавог неба" шефа ЦИА, након што је Обамина администрација заступала мекши приступ.
Помпео је наводно одбацио било какве правне проблеме рекавши људима да "не брину да ли је легално; то је питање за адвокате" - рекао је званичник. Наводи се да су планови постали све озбиљнији у лето 2018. када је Трамп објавио да извлачи САД из нуклеарног споразума.
Отприлике у то време, план се такође пребацио са ЦИА на употребу јединица за специјалне операције Пентагона. Током скоро три године између Помпеовог првог састанка и Сулејманијеве смрти, САД су покушале да Сулејманија ставе под појачани надзор.
Једна детаљна операција укључивала је инфилтрирање у ланац снабдевања путем којег је Сулејмани добио нове мобилне телефоне и био је прислушкиван много пре него што су стигли до генерала. До тога је дошло након дојаве Израела о куриру који ради за Сулејманија и тражења телефона до извора, рекао је један бивши званичник ЦИА.
Викторија Коатес, заменик саветника за националну безбедност за Блиски Исток у то време, рекла је за Yахоо да је тај план заиста постао стварност у новембру 2019. године када се чинило да се догађају "лоше ствари" које укључују Сулејманија и САД.
- Пратили смо Сулејманија прилично пажљиво и постојала је тенденција да путује негде, а неке врло лоше ствари су се догодиле САД - рекла је она.
Званичници НСЦ-а тада су примили "позив са врха да треба да се увере да су опције у реду" да изврше атентат на Сулејманија. Планирање се захуктало редовним састанцима који су се одржавали са америчким обавештајцима и војним врхом.
Међу њима су били Коатес, саветник за националну безбедност Роберт О'Брајан; заменик саветника за националну безбедност Мет Потингер; Роберт Гринвеј, виши директор за Блиски Исток; Кејт Келог, саветник потпредседника Пенса за националну безбедност; и Крис Милер, највиши званичник НСЦ-а за борбу против тероризма.
Неколико високих званичника рекло је да је Трамп том плану дао зелено светло након што је иранска милиција у Ираку децембра 2019. године убила америчког држављанина. Милер је рекао да је "претња била другачија" од Сулејманија у то време.
Роберт Гринвеј, виши директор за Блиски Исток, рекао је да је генерал "улазио дубље у њихову књигу игара".
- Он је активно развијао планове за извођење непосредних напада на америчке дипломате и припаднике службе у Ираку и широм региона - рекао је он.
Један званичник је, међутим, рекао да је Трамп био мотивисан због тога што је имао намеру да буде реизабран за председника. Рекли су да је операција могла остати тајна, али да је Трумп желео да "преузме заслуге за њу", па се одлучио на отворени напад.
Трамп се више пута хвалио убиством генерала уочи избора. На вечери током прикупљања средстава за ГОП на свом имању Мар-а-Лаго на Флориди неколико дана након напада, врло је детаљно и весело објашњавао како су војни званичници одбројавали секунде до смртоносног напада.
Према Милеру, планирање је укључивало и ширу листу убистава од самог Сулејманија. Милер је рекао да постоји "читав списак људи" које су планирали да убију тог дана, за оно што је описао као "приступ одрубљивањем главе како би скинули што више могу".
Није дао тачне бројке колико су се САД надале да ће убити. Неколико званичника рекло је да је Шахлаи једна мета, док су две одвојене операције хватања или убијања планиране против ПМУ и других циљева у Сирији. Није јасно зашто се ти нападни нису догодили ноћу.
У нападу је погинуо и Абу Махди ал-Мухандис, шеф ирачке паравојне групе Катаиб Хезболах. Вишегодишње планирање кулминирало је ваздушним нападом у раним сатима 3. јануара.
Званичници су открили нове детаље о логистици операције на терену, при чему су се оперативци америчких снага Делта представљали као радници на одржавању, док су се курдски оперативци облачили у руковаоце пртљагом на аеродрому у Багдаду како би дочекали - и позитивно идентификовали - генерала када је слетео. Оперативци Делта почели су да заузимају своје положаје у Багдаду крајем децембра.
У сатима који су претходили нападу, поставили су се око "зоне убијања" у близини аеродрома, обучени као особље за одржавање. Курдски савезници представљали су се као особље аеродрома да би потврдили његов идентитет уочи напада. Један амерички снајпериста имао је камеру која се преносила уживо до команданта Делтиних снага копнене војске у америчкој амбасади.
Највиши званичници, укључујући Хука, били су спремни у Ситуационој соби у ДЦ-у, док је Помпео са другима гледао из Пентагона. Трамп је био у Мар-а-Лагу да не би изазвао сумње.
Везе америчке Заједничке команде за специјалне операције у Тел Авиву сарађивале су са израелским званичницима да прате Сулејманијево боравиште путем његових мобилних телефона, известио је један војни званичник.
Генерал је пребацио телефоне на три сата у шест сати пре него што се укрцао на лет из Дамаска за Багдад, али израелски званичници помогли су у проналажењу његовог тренутног телефона и проследили податке САД-у.
Иран је узвратио пет дана касније лансирањем балистичких пројектила на америчке циљеве у Ираку, али америчке снаге нису ликвидиране тада.
Иако је Трампова администрација тај напад поздравила као победу САД-а, а нација избегла још штетнију одмазду у то време, неколико званичника рекло је да је тај догађај ставио трајну мету на главу умешаних.
Милеј, председавајући Генералштаба, Кенет Мекензи, командант ЦЕНТЦОМ-а, Помпео и Хук суочени су са највећим ризиком од напада, рекао је.
Три друга бивша званичника поновила су ово, рекавши да су америчке обавештајне службе сазнале за иранску листу циљева која садржи имена одређених званичника умешаних у напад као освету због Сулејманијеве смрти.
Милер је рекао да су претње по живот толико озбиљне да су, у последњим Трамповим данима на власти, Бела куц́а и Пентагон у последњем тренутку направили планове о томе како могу да обезбеде заштиту ових циљева након што напусте функцију.
То је довело до тога да је Трамп доделио нови фонд од 15 милиона долара за плаћање заштите "бивших или пензионисаних високих званичника Министарства спољних послова" који се "суочавају са озбиљном и веродостојном претњом од стране стране силе или агента стране силе".
Један бивши помоћник Беле куће рекао је да је новац посебно издвојен за Хука и Помпеа рекавши да су "Иранци озбиљан ризик за њих двоје".
Пентагон гомила оперативне снаге свуда по Европи, групе добиле јасне задатке! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Медији
