Након избијања ратних сукоба на простору бивше Југославије почетком деведесетих година прошлог века службовао је у команди у Книну и Крајини током зиме 1991/1992, под командом генерала Ратка Младића.

Како је Кон испричао, као лекар, у том периоду је свакодневно виђао тадашњег команданта Книнског корпуса Ратка Младића, а те сусрете памти као професионалне и крајње коректне.

- Младића памтим као изванредног официра. Не видим да је ту било шта погрешно радио. Нисам био у Босни и не могу да говорим за тај период, али моје сећање на њега није негативно. Као официр, свој посао у Крајини, бар колико ја знам, радио је онако како се могло у тим околностима. Војну болницу у Книну једном сам обилазио и са Младићем. Увек је питао како се догодило рањавање и обично би рекао да до тога не би ни дошло да се поступало према правилима - описао је др Кон, који је 1995, на сопствени захтев, напустио активну војну службу и данас је резервни санитетски потпуковник Војске Србије.

Лечили и зенге

У једној исповести када је говорио о тим данима с почетка деведесетих, истакао је да нема никакве трауме из ратних сукоба.

- Као ратни епидемиолог, био сам референт санитета за превентивну медицинску заштиту на подручју Крајине и западног Срема, као и начелник одељења за медицинску информатику у Првој армији до 1995. На ратишту нисам доживео никаве тешке тренутке јер смо ми на терен долазили када би престало гранатирање - рекао је Кон.

Међутим, описујући ратне дане, накнадно се присетио фијукања метка који га је за длаку мимоишао.

- Непрекидно сам био на линијама фронта. У селу Мирковци, код Винковаца, на пет метара од мене метак је погодио зид. Мимоилазиле су ме и гранате. Доживео сам два гранатирања у Книну и једном у Шиду - испричао је др Кон за медије.

Дарко Младић, син генерала Младића рекао је да зна да се његов отац и Кон познају из тог периода.

- Ратко је често обилазио книнску болницу и данас се сећам једног догађаја из тог периода. У тој болници су се, осим наших војника, лечиле и заробљене зенге (припадници Збора народне гарде, прим. аут.). Приликом једне посете болници Ратко је видео да један од хрватских војника није добио медицинску негу како треба и захтевао је да се то промени. Ту је била медицинска сестра која је то бесно коментарисала јер су јој зенге неког убиле, али је Ратко тражио да се сви рањени војници, без обзира на то с које стране били, третирају подједнако као пацијенти, да добијају исти третман и негу - присетио се Дарко Младић.

Члан комисије

Председник Веритаса Саво Штрбац, који је у то време био члан комисије за нестала лица, односно размену ратних заробљеника при Книнском корпусу, не сећа се др Кона, али добро памти сваки сусрет са Младићем.

- Прво као начелник, а потом командандат Книнског корпуса ЈНА, Младић је предводио нашу делегацију када се са Хрватима разговарало о размени заробљеника. Добро се сећам да су Хрвати према њему имали велико поштовање, а његова одсечна војничка реч се слушала. Увек је имао строго војничко држање, одсечне, кратке и јасне реченице и наредбе, од својих војника је захтевао дисциплину без које нема ни војске. Његови војници су морали да буду подшишани, с уредном и закопчаном униформом - присећа се Штрбац.

Конова каријера

* 10. јуна 1955. рођен је у три ујутру у Железничкој болници у Београду

* 1981. дипломирао на Медицинском факултету у Београду, а епидемиологију специјализовао на ВМА

* 1991/1992. као референт санитета службовао у Книну и околини

* био начелник одељења за медицинску информатику при Првој армији

* 1995. на сопствени захтев отишао из активне војне службе

* резервни санитетски потпуковник Војске Србије

Стално на позицији

Према речима др Кона, из Книнске крајине је прешао у западни Срем, тачније у Шид, где је био референт за превентивну медицину механизованог корпуса. Касније су га накратко пребацили на Топчидер, а потом је прешао у Завод за превентивну медицинску заштиту Прве армије у Земуну.

- То је било сјајно место, држао сам медицинску информатику. И ту сам био начелник. У принципу, стално сам имао позиције. Када сам 1995. предао захтев за напуштање, односно, како ми то кажемо, скидање из војске. Тај дан памтим, целу ноћ нисам спавао. Имао сам осећај да сам отишао у слепи колосек, ипак сам ја епидемиолог - испричао је чувени епидемиолог.

Ердоган покреће Трећи светски рат. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф