Утакмица је прекинута чим је почела, а полиција није успела да заустави дивљање хулигана. Подсетите инцидената са Максимира тог 13. маја.
У једном моменту навијачи Динама провалили су на терен и кренули према Делијама. Тек тада се укључила полиција и почео је обрачун у ком је тада голобради фудбалер Загрепчана Звонимир Бобан скочио и ударио полицајца Рефика Ахметовића. Био је то ударац који је у свету одјекнуо више него и један Бобанов волеј.
- Сећам се свега с поносном. Тада сам ризиковао каријеру, али неки други, безимени навијачи, јесу животе. Опет бих ударио оног милицајца, али нисам хтео бити никакав херој, само сам реаговао на неправду која је трајала годинама. Јунаци су ишли у рат, ми смо били само бунтовници - рекао је у једном интервјуу Бобан.
Занимљиво, Ахметовић је имао слободан дан, али су га звали да дође на Максимир због страха од могућих сукоба. У једном од интервјуа присетио се свега.
- Могао сам убити Бобана. Напао ме на радном месту. Куже га је спасио јер га је одвукао. Ми смо покушали смирити ситуацију. Имао сам напуњен пиштољ и колеге су ме наговарале да му пуцам у леђа. Нисам очекивао такву реакцију од Бобана. Неки су ме наговарали и након утакмице да "испегламо" Бобана, али ја нисам хтео.
Актер дешавања на Максимиру био је и садашњи селектор Србије, Драган Стојковић Пикси, који је за Телеграф евоцирао успомене на овај неодиграни меч.
- Како ми је било? Били смо уплашени, причам за себе, био сам уплашен, када смо отрчали у свлачионицу и када смо тамо остали до поноћи практично, кад нисмо могли да изађемо. Ето, тада сам био уплашен - почео је Пикси причу о Максимиру , па открио интересантан детаљ из свлачионице како се снашао да уз помоћ масерског стола и столице дође до прозора и види шта се дешава напољу - рекао је Стојковић.
- Био је један масерски сто и једно прозорче, где је могло да да се види шта је тамо, а тамо је био помоћни терен, Максимир има велики помоћни терен. Сећам се да сам узео столицу, ставио је на тај сто, па сам се преко столице и стола попео да бих могао да видим шта се дешава. Е, када сам тај призор видео, није ми било пријатно. Цео тај терен је био преплављен људима. Као да је било 100.000 људи ту и буквално као да су били прилепљени уз нашу свлачионицу.
Ситуација се смиривала из сата у сат после правог уличног рата изван Максимира, али су играчи Звезде били закључани у свлачионици.
- Касније, из сата у сат, како је време одмицало, остајало је све мање и мање људи, да би у једном моменту око 10 - 11 увече било све празно, међутим ми смо и даље били у свлачионици.
Пикси истиче да многи играчи сада преувеличавају дешавања на Максимиру после три деценије. Каже, или су заборавили, или их води сензационализам па измишљају.
- Е сад, приче спасио нас овај, спасио нас овај, то су будалаштине. Када видим изјаве неких играча који су били ту, а причали су на ту тему, била је нека годишњица прошле године, ја намерно нисам хтео да се јављам на ту тему... људи су или заборавили, или сада хоће неку сензацију да направе по новинама, причали су будалаштине, а били су ту. Али мислим да их тај сензационализам води, па су почели мало да измишљају неке фикс идеје. Па било ово, било оно... Где, бре, било? Немојте да лупате глупости, људи! Ако већ причате, причајте како је било, каква је била истина, ништа друго - у даху је настављао Пикси.
Звонимир Бобан је остао један од симбола Максимирских догађаја када је напао полицајца Рефика Ахметовића. Ипак, после меча је имао гест који му Пикси памти, јер је ушао у свлачионицу Звезде да каже играчима београдског тима да ће са њима све бити у реду.
- Сећам се да је Бобан дошао у свлачионицу. Звоне је пола сата после свега ушао да се поздрави, рекао је "момци, биће све у реду, ово, оно", ја кажем "да, да, биће, видимо да ће бити феноменално". Шта да ти кажем, торба на рамену, каже биће све ок, кажем, "да да, видимо да ће бити"... А ми останемо до поноћи, гладни, ништа ниси јео, јер утакмица је требало да се одигра у четири - пет поподне. Десило се што се десило, то је историја, може да се види и на Јутјубу данас. Али да је било пријатно, није.
Звезда је опуштено дошла на Максимир јер је већ обезбедила титулу.
- Све у свему, ми смо већ обезбедили титулу, Динамо је био ту, често смо се смењивали на табели, први-други, први-други, и онда смо успели да се одлепимо. Они су негде изгубили утакмицу, а ми победили, па се знало и математички да ћемо бити прваци.
Описао је Пикси и само дешавање на терену пред бег Звездиних играча у свлачионицу из које после нису изашли до поноћи.
- Када смо били на загревању на терену и загревање је било негде близу шеснаестерца, ту смо били у кругу, јер сам ја знао да окупим играче у круг када је то истезање, па онда мало причамо. И у једном моменту ти гледаш и видиш да тамо ограда пада, видиш да људи прескачу и да улазе. Иза гола се све дешава и они крећу да трче ка терену. И у једном моменту покојни Шеки (Драгослав Шекуларац прим. аут.) је био ту и каже "види, бре, ово, шта се дешава".
- Ја гледам и када сам видео масу како већ креће да трчи ка терену, значи улази се, нема више контроле... ја у том моменту кажем играчима буквално "Пали", жаргонски, бриши одавде, биће хаос. У том моменту се сви играчи окрећу, били смо у неком полу-лежећем положају, у том моменту се окрећемо, и трчећим кораком скроз горе на другу страну до тунела. Ја сам већ видео да је терен преплављен људима, да почиње једна јурњава, застао сам мало испред тунела, да погледам, јер сам био на сигурном, јер нас ту више нико није дирао ту, али сам видео да се дешава један хаос, да се не зна ни зашто су ушли, видело се одмах да долази до прекида, ту нема утакмице више, то смо знали.
Ако Станковић оде, враћа се Милојевић?! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
