Пише: Др Иван Пајовић
Према речима вице-премијера Александра Новака, пројекат би требао бити завршен до краја 2021. године. Исти рок даје и шеф борда директора Гаспрома, Виктор Зубков. Ранији план је имао у виду завршетак радова до децембра 2019. године. Овом пројекту жестоко се супротстављају САД, које сматрају да ће његово довршавање довести до појачавања енергетске зависности Европе од Русије. Спровођене су чак и парцијалне санкције против компанија које учествују у изградњи гасовода, што је успоравало ток радова. Прошле недеље агенција Ројтерс је објавила да Стејт Департмент упозорава европске компаније које учествују у изградњи гасовода о могућем ризику увођења потпуних санкција против њих. Поред главног извођача пројекта, компаније Nord Stream 2 AG, коју је основао Гаспром, у финансирању су такође учествовале француска компанија ENGIE, aустријски OMV, англо-холандски Royal Dutch Shell и немачке компаније Uniper и Wintershall, које су сада угрожене америчким претњама.
Америка, очигледно, против овог пројекта води специфични облик малог Хладног рата против Русије, притом притискајући и своје савезнике. Са друге стране, неки руски експерти у сфери енергетике већ су у недоумици да ли је овај пројекат уопште исплатив за Русију, мада је он за ову земљу и питање политичког престижа, али и геополитичког успеха заобилажења Украјине као транзитне земље која Русији прави проблеме постављајући се непријатељски у односу на њу. Захваљујући доцњи у изградњи Северног тока 2, Русија је била принуђена да потпише по Украјину повољан нови петогодишњи уговор о транзиту гаса преко њене територије.
У изградњи Северног тока 2 поново је објављен прекид радова, овог пута јер су се немачки еколози обратили суду. Сада се очекује да радови буду настављени крајем маја, а као гранични рок завршетка очекује се крај јесени. Међутим, до тада ће у Немачкој бити спроведени избори и Ангела Меркел, која је до сада подржавала овај пројекат, вероватно ће поћи на свој заслужени политички починак. Очекује се да ће њен наследник на месту канцелара бити неко од представника зелених, који су јаросни противници Северног тока 2 и самог Владимира Путина. И тада би се немачка политика потпуно изменила. Може доћи до кардиналне промене по питању угљоводоничне енергије, а то се посебно односи на доставку енергената из Русије.
Изградању гасовода у економској зони Данске ометају и маневри страних војних бродова, подморница и авиона, али и цивилних пловила, између осталих и она под заставом Пољске, како изјављују званичници извођачке фирме Nord Stream 2 AG. Они тврде да се ради о намерно испланираним провокацијама усмереним на ометање завршетка пројекта, ком недостаје полагање само још око 121 километра гасовода до завршетка пројекта негде до краја септембра 2021. године. Полагање цеви непрекидно се излаже провокацијама страних бродова, који озбиљно безбедносно угрожавају изградњу, изјавио је један од директора Nord Seream 2 Aндреј Мињин. Према његовој изјави датој Интерфаксу: „…ради се о очигледно планираним и припремљеним провокацијама са коришћењем како риболовачких, тако и разних војних бродова и подморница, са циљем ометања остварења економског пројекта. Ово је вероватно први, до сад у историји невиђен случај таквог деловања”.
Умесно је питање зашто је судбина Северног тока 2 тако комплексна? Стереотипно мишљење гласи – санкције и притисак Сједињених Америчких држава. Притом никакву улогу у овоме не игра питање да ли је на власти кабинет Трампа или Бајдена, јер су се по овом питању оба понашала истоветно. Неки екстремни ставови такве логике кажу да је у питању цена коју Русија мора да плати за анексију Крима. Ситуација са гасоводом очигледно указује на то да геополитика има своју цену која се мора узимати у обзир када су економски односи у питању. Немци су принуђени да због санкција које према Русији спроводе САД избалансирају своје спољнополитичке и енергетске интересе, али се на „јефтин” начин тај проблем не може рештити.
Американци својим поступцима ударају на суверенитет не само Немачке, већ и Европске уније. Уз то, Северни ток 2 је за Немачку од великог значаја, јер би он обезбедио додатних 55 милијарди кубних метара гаса годишње на најкраћи и најсавременији начин, много бољи у поређењу са транспортним системом набавке гаса преко Украјине. Значај новог гасовода састоји се и у томе што се досадашњи извори у Холандији, Великој Британији и самој Немачкој драстично смањују. У Немачкој је експлоатација гаса опала за око 10 милијарди кубних метара годишње. Из тих разлога мора се наћи макар минимални консензус између САД и ЕУ, превасходно Немачке. Међутим, неки европски експерти сматрају да пројекат Северни ток 2 не представља пројекат од критичкне важности, јер нема превелике опасности од дефицита на тржишту гаса у ЕУ, захваљујући расту тржишта течног гаса у условима стабилне тражње. Оштећенима од пројекта Северни ток 2 не осећају се само САД, већ и прибалтичке државе, Пољска и Украјина, које тврде да овај гасовод „дели и завађа Европу”.
Остају само две реалистичне варијанте решења проблема: потпуно обустављање пројекта или компромис, који би обавезно укључивао и интересе Украјине. Прву варијанту већина експерата прима са скепсом, јер би то значило још веће политичко затезање односа са Русијом, али и нарушавање пословног угледа Немачке, губитке немачких коопераната који учествују у пројекту и ризик судских поступака са захтевима Русије за милијардама евра компензације због пропасти пројекта. Блумберг јавља да је швајцарска осигуравајућа компанија Zurich Insurance Group изјавила да ће прекинути осигурање изградње због опасности санкција које спроводе САД. Извођачка компанија Nord Stream није хтела по овом поводу да пружи јавности своје виђење из разлога политике конфиденцијалности са клијентима.
Очигледно, последњих стотинак километара Северног тока 2 чине се као огромна баријера коју је тешко савладати превасходно због сукоба политичких интереса не две, већ више страна заинтересованих око завршетка пројекта. Епилог ће се вероватно знати до јесени.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
