Подморница типа "Лоашрик" у западној поморској литератури описана је као Путинова тајанствена подморница за специјалне задатке. У литератури је обележавају и као подморницу за истраживање великих дубина. Руска литература је облежеава као: "нукеларна ненаоружана станица за велике дубине".
Ова подморница означена је као Пројекат 10.831. Планови о градњи ове подморнице направљени су у конструкционом бироу Малахит још пре 41 годину. У ствари Лошарик је заправо био наставак совјетског пројекта развоја подводних пловила (подморница) за велике морске дубине и за извршавање специјалних задатака. Име Лошарик долази од имена цртаног јунака, заправо коњића.
Тванично градња подморнице покренута је исто кад и градња суперносача класе Уљановск" 1988 године, само у бродоградилишту Северодвинск на северу Русије . Недостатак новца после распада Совјетског Савеза утицао је да се обустави градња, али не и да се прекине. Пројекат је по Путиновом личном наређењу покренут поново 2003. године.
Према доступним подацима подморница има дужину од 70 метара, подводни депласман од 2.100 тона. Подморницу покреће нукеларни реактор Е-17. Посада броји само 25 чланова.
Подморница је од 2003. године под командом Главне управе за подводна истраживања (ГУГИ), коју на западу називају и "невидљив" део руске морнарице који се искључиво бави специјалним мисијама.
Подморница је поптуно аутономно подводно пловило која се може користити самостално или у комбинацији са стратешким или нападним нуклеарним подморницама, које служе за њену заштиту док обавља специјалне задатке под водом.
Гледајући споља подморница „Лошарик“ се не разликује претерано од других руских подморница. Труп је ваљкастог облика унутар кога се налази седам кугли израђених од титанијума, које су међусобно повезане цевима, што омогућава потпапање подморнице како се тврди до чак 6.000 метара дубине.
Трагедија на тајној мисији
Као су специјализовани медији јавили у тренутку избијања пожара на подморници она се налазила на неких 60 наутичких миља источно од Норвешке обале и 400 километара северно од Артичког круга.
Пожар је преживео како је саопштено 10 чланова посаде који су евакуисани, док њих 14 који су остали да се боре са ватреном стихијом су страдали. Једини очевици су били руски рибари који су се затекли у криволову у забрањеној зони кад се догодио инцидент са подморницом и који су први притрчали да помогну.
Уследила су бројна нагађања, а посебно у западним медијима. У њима појавила се тврдња да је прави циљ ове подморнице била шпијунажа однсоно покушај да се прикључе на један од 465 раличитих комуникацијских каблова, укључујући то и онај оптички за интернет који води од норвешких база и командних центара ка мрежи локатора који откривају подморнице.
Посебан фокус дат је на трансаталнски оптички кабао који се почео да поставља од 1988 године, до савремених који су у власништву Гугла, Фејсбука, Мајкорософта и Амазона.
И сам руски председник Владимир Путни често је у својим говорима наглашавао да је контрола информација најважнија, а од посебног значаја су морски каблови који су веома угрожени. Иначе на Западу у последње три године појавио се велики број стручних анализа на тему како Руси шпијунирају Запад преко оптичких каблова на које се прикључују захваљујући специјализованим подморницама.
Да ли је „Лошарикова“ тајна мисија на којој се десила трагедија заправо била контрола тих каблова или нека друга радња с обзиром да је једино та подморница била способна да зарони на тако велику дубину. Америчке нукеларне подморнице могу највише да зароне до 700 метара дубине.
Њујорк тајм пре више од годину дана поставио је био питање зашто Русија није упозорила тад Норвешку на могућу нуклеарну катастрофу, кад је дошло до пожара на подморници. Иначе обе земље имају међусобни споразум о узајамном информисању о таквим стварима. Енигма остаје зашто Русија није обавестила Норвешку да је у питању подморница на нуклеарним погон.
Курти се спрема да протера Србе са Косова и да лажну државу припоји Албанији! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир
