Пише: Др Иван Пајовић
Још 2014. године званичници војно-индустријског комплекса Русије изјављивали су да је тенк Т-72, направљен још у доба СССР-а, застарео и да је неопходна замена новом, квалитетнијом борбеном платформом. Међутим, до 2018. године показало се да је „Армата” прескупа за масовну производњу, а поменути званичници променили су мишљење, тврдећи сада да је основни борбени тенк руске армије Т-72 довољно савремена борбена машина коју не треба масовно замењивати нечим новим, јер по цени, ефикасности и квалитету он не заостаје за „Абрамсом”, „Леклерком” или „Леопардом”, па би његова замена имала смисла уколико би значајно заостајао за својим конкурентима.
„Армата” је заправо назив платформе, то јест основа за целу породицу борбених машина. Од 2015. године на изложбама и парадама приказиване су две: основни борбени тенк Т-14 и тешко оклопно возило пешадије Т-15. Поред тога, у породицу улази и самоходно артиљеријско возило 2С35 „Коалиција-СВ”, оклопно ремонтно-евакуационо возило БРЕМ Т-16 и читав низ других оклопних возила.
Главна разлика тенка „Армата” у односу на своје претходнике је у томе што се посада смешта у посебно ојачану оклопну капсулу у телу тенка, а купола нема чланове посаде и управља се дистанционо. То побољшава услове рада посаде, а такође теоријски повећава њену безбедност у борби. У тенковима као што су Т-72 и Т-90 посада седи у куполи окружена борбеним комплетом муниције који у борби може да експлодира. Друге предности нове платформе представљају савремени електронски систем управљања ватром, термовизијска опрема, систем активне заштите „Афганит”, блокови динамичке заштите, развијени ради заштите од савремених противтенковских кумулативних пројектила. Рад „Армате” потпуно је аутоматизован, посада тенка не мора директно нишанити циљеве, већ је довољно приближно навести оруђе, а прецизност се постиже аутоматски.
Септембра 2015. године у јавности је иступио генерални директор предузећа које производи „Армату” Олег Сијенко рекавши да би тенк у условима масовне производње коштао око 4 милиона долара. Под појмом масовне производње он је подразумевао 2300 тенкова. До данас такав обим производње није спроведен у дело. Скупоћа овог оружја објашњава се и тиме што се перманентно настављају циклуси додатних испитивања и модернизације.
Промена реторике без сумње је повезана са смањивањем финансирања програма преоружавања копнене војске, а то се не тиче само платформе „Армата”, већ и платформе „Бумеранг”, оклопног возила пешадије „Кургањец” и ловца пете генерације Т-50. Планови за модернизацију до 2020. године, када се будућност економије земље чинила бољом, очигледно су били оптимистичнији него данас. Темпо раста економије апсолутно не одговара тим плановима и средства за куповину новог оружја су се смањила. То ипак не значи потпуни прекид програма модернизације војне технике, већ је пре реч о одлагању испуњења програма за неко будуће време. Да то време долази, говори изјава Сергеја Чемезова, директора државне корпорације „Ростех”, који тврди да ће серијске испоруке „Армате” руској армији започети ове, 2021. године. У питању је вероватно испуњење уговора који је Министарство одбране Русије потписало 2018. године са Уралвагонзаводом о куповини 132 борбене машине Т-14 и Т-15, а који је планиран да се оствари до 2021. године.
Један од економских аспеката проблема нове платформе представља и будуће одржавање великог броја оваквих возила. „Армата” је препуна различитих помоћних система и електронике, посада има чак биотоалет и клима уређај, а све то усложњава конструкцију борбене машине. Захтеви за одржавање и опслуживање такве технике знатно су високи. Квалификација механичара на одржавању у војним јединицама морала би бити висока скоро као инжењера Уралвагонзавода. Велико је питање како ће војска пронаћи тако велики број висококвалификованих специјалиста за плату која је прилично ниска.
Рачуна се и на извозну перспективу новог оружја, али је уобичајено да инострани наручиоци купују неко ново оружје тек када оно буде редовно испоручивано руском Министарству одбране. Продаја „Армате” на светском тржишту подразумевала би и развој извозне варијанте овог тенка, која би се свакако разликовала од оне за домаће потребе.
Русија наставља са капиталним ремонтом и модернизацијом старе технике. Од 2016. године спроводи се масовно модернизовање тенка Т-72 у варијанту Т-72Б3 (крајња модификација), у питању су стотине ремонтованих тенкова. У исто време постепено, ниским темпом, биће куповано наоружање нове генерације.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
