Док челник Либијске националне армије (ЛНА) демонстрира своју војну моћ, Влада из Триполија се окренула дипломатији. Верује се да су посете племенских и локалних представника из Киренајке (источни део Либије којој припада и Бенгази) Триполију и њихов састанак са премијером Абдулхамидом Дбеибахом порука Хафтару.
#LNA#Libya#Cyrenaica#Benghazipic.twitter.com/rSjJiOSYWy
— M(LNA) (@MLNA2021) May 24, 2021
Влада националног јединства (ГНУ) је, у ствари, желела да покаже да немогуц́ност посете Бенгазију не значи нужно и прекид комуникације са градским и регионалним лидерима, преноси Араб њуз. Ово одражава Дбеибино инсистирање на превазилажењу подела и избегавању понављања заблуда његовог претходника, Владе националног споразума, која је толико продубила разлике током своје владавине да је рат стигао до врата Триполија, преноси Араб Њуз.
Иначе ово није први пут да је Хафтар показао своју војну моћ јер се и прошле године на друштвеним мрежама појавио се снимак колоне шлепера који припадају ЛНА који су на приколицама превозили балистичке ракете средњег домета Скад Б који су снимљени у либијском граду Сирту.
Снимак, који се појавио приказивао је колону камиона са натовареним ракетама Р-17 (по НАТО класификацији СКАД-Б) који припадају Либијској националној армији. Оно што буди сумњу јесте да ли се конвој са балистичким ракетама креће из Сирта ка Бенгазију или из Бенгазија ка Сирту.
Многи који су полетели да прокоментаришу снимак тврде да то заправо нису биле балистичке ракете него преносне противавионске ракете Стрела 2М (СА-7)?! Међутим ова теорија се убрзо показала као погрешна јер су се на снимку заиста виделе ракете Скад -Б, али труп ракете без бојеве главе, која је демонтирана. Такође ракете су без горива и припадајућих лансера, којих на снимку није било.
Тада је про турско-катарску опцију ГНА плашило да би те ракете могле бити употребљене за гађање Триполија. Наиме, ове ракете свакако не могу да се користе за гађање покретних циљева и мобилних снага на широком фронту, јер одступање од циља се креће до 500 метара, али бојева глава тежине 985 килограма може на место пада да створи велику материјалну штету.
Многи су тада сматрали да су ракете СКАД заправо Хафтарово оружје последње одбране. Наиме снаге ЛНА су половином 2020. године изгубиле огоромну територију и да су заправо ове балистичке ракете биле главни адут који ће омогућити да се инцијатива и ратна срећа на фронту окрене у корист Хафтара.
Иначе, ни ово није први пут да су Хафтарове снаге показале да поседују балистичке ракете СКАД. Последњи пут то је било фебруара 2019 када је ова групација из Бенгазија кренула у снажну офанзиву на југ земље.
Либијски скадови заправо су последњи пут борбено употребљени 2011. године и то гле чуда 80 километара источно од источно од Гадафијевог родног места Сирт, према Бреги где се налази једна од највећих рафинерија око које су се водиле крваве битике између Гадафијевих безбедносних снага с једне и наоружаних милиција са друге. Тада је по први и последњи пут била испаљена једна балистичка ракета СКАД, које су тад означене као „последњи адут Гадафијеве одбране“. Иначе, ова ракета није погодила циљ, него је пала у пустињу, а онда је прича око употребе скадова сасвим утихунла.
Од почетка грађанског рата и НАТО интервенције у Либији дуго се спекулисало зашто пуковник Гадафи није никада употребио Скадове. Истина НАТО је од покретања ваздушне кампање као важан задатак дао пилотима да пронађу и униште као у „Пустињској олуји“ 1991 године стационарне лансере ракета СКАД, које наравно Либија никада није имала као Ирак, али је зато доста тога и научила из употребе ових ракета у сукобима. У НАТО су добро сви знали да Гадафи са застерелим ракетама нема неке велике шансе да би неког у региону угрозио, али су скадови зато били и остали више психолошко оружје, којим се вероватно хтело деморалисати побуњенике да одустану од офанзиве и изолације Триполија.
Ескалацијом сукоба у самој Либији од фебруара месеца нико није ни реченицом споменуо у медијима шта је са скадовима. Иако је скад био балистичка ракета, која је носила нуклеарну бојеву главу, оне према неком правилу нису никада скалдиштене заједно. Увек су неке бојеве главе биле на редовном техничком прегледу, посебно јединице у додиру са НАТО, а ремонт се вршио у ракетно техничким базама, које су се у случају рата претварале у мобилне.
Скад Б 9К72 упоребљавао је стандардну бојеву главу, нуклеарну бојеву главу 8К11М од 5 до 80 килотона. Све бојеве главе за скадове развио је научно истраживачки институт за физикалну технологију у Каслију код Чељабинска.
Три су типа класичних,али високо експлозивних бојевих глава 8Ф44 намењених за Р-17Е за извозне моделе Скада домета 300 км, брзином од 1,4 км/с. Таква ракета знала је направити кратер дубине до 4 метра, а ширине 12 метара. Други тип бојеве главе је 8Ф44Г Туман-3 класична хемијска бојева глава, носач нервног гаса ВX, која са упаљачем може активирати агенс и уз помоћ ветра контаманирати простор дужине 4 километра и ширине 600 метара.Трећа је касетна бојева глава 8Ф44К, коју чине 42 високо фрагментирана експлозивна тела калибра 122 мм.
Сви припадници полиције морају да се вакцинишу, само одређени случајеви не! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
