Организовани криминал у арапским, курдским и турским заједницама добио је централну улогу у немачким филмовима и ТВ серијама. Део тог интересовања изазвао је низ пљачки које су скренуле пажњу медија.

Тако је у уторак (18. маја) све брујало када је у Берлину ухапшен пети осумњичени за спектакуларну пљачку непроцењивог историјског накита из дрезденског музеја "Зелени трезор" (2019).

За разлику од злогласних гангстерских мафијашких група које су често униформисане и појављују се на моторима, групе које се у немачким медијима и у полицији називају "клановима" дефинишу се породицом и заједничким етничким идентитетом.

Критичари кажу да израз "клански криминал" дискриминише чланове велике породице који нису криминалци.

"Клански криминал" чини мање од 10 одсто истрага организованог криминала.

Ремо

Породица Ремо је 1992. убиством власника једног ресторана у Берлину, први пут скренула пажњу полиције. Од тада су се неки од око 500 чланова клана Ремо претворили у једну од најзлогласнијих берлинских група, са дугом листом криминала – насиље, трговина дрогом, прање новца и преваре.

Крађа златника од стотину килограма из берлинског музеја Боде 2017. сматра се најспектакуларнијим делом клана Ремо.

Полиција верује да је злато, вредно више од три милиона евра, исечено на комаде и истопљено. Честице злата, као и фрагменти стакла из музеја, пронађени су у становима и возилима и на одећи чланова ове породице.

Двојица младића из клана и један од њихових сарадника 2020. осуђени су, у вези са том крађом, на неколико година затвора. Тужиоци такође верују да су припадници клана Ремо били умешани у поменуту пљачку "Зеленог трезора" у Дрездену.

Породица Ремо је осамдесетих година прошлог века дошла у Европу, бежећи из ратом разореног Либана.

Припада етничкој групи Малами или Махалами или Мардинли, пореклом из сада југоисточне Турске провинције Мардин – што на арамејском значи тврђава.

Од 1925, после неуспеле курдске побуне шеика Саида, много их пребегло Сирију и Либан. Они су сунитски муслимани и говоре дијалектом арапског језика.

О њиховом правом пореклу се мало зна, повезују се Курдима, Арамејцима и Асирцима. Највећа заједница Маламија у Европи живи у Берлину.

Абу Чакер

Иако мања од клана Ремо, породица Абу Чакер и њен шеф Арафат Абу Чакер већ дуже време привлаче пажњу, како медија тако и власти у Немачкој.

Арафат Абу Чакер је 2008. постао менаџер Бушида, најпознатијег немачког гангста репера. Тај пословни однос био је тема медија, о њему је снимљен и филм који је био хит пре него што је, након 10 година, дошло до разлаза.

Бушидо је касније био умешан у судски спор против Арафата Абу Чакера, оптужујући га за принуду, претње и узнемиравање.

Током година, чланови породице Абу Чакер били су оптуживани за неколико кривичних дела попут застрашивања, пљачке и телесних повреда.

Суд у Берлину такође се бавио кланом и због фалсификованих докумената за продају стамбеног блока који им није припадао.

Породица Абу Чакер је палестинског порекла и побегла је из либанског избегличког кампа у Европу када је у Либану беснео грађански рат.

Баш као и друге породице за које се сумња да се баве криминалом, и за Абу-Чакере се сматра да су власници неколико канцеларија и других некретнина у Немачкој.

Мири

Клан Мири, који се понекад назива и "М-клан", посебно је активан у немачкој покрајини Доња Саксонија, мада су криминалне активности забележене и у Берлину, Бремену и Северној Рајни-Вестфалији.

Чланови клана Мири умешани су у злочине као што су трговина дрогом, уцена и проституција (као макрои). За неке истакнуте личности клана се каже да су блиско повезане са забрањеном мотоциклистичком бандом "Монголс МЦ".

Вођа клана Ибрахим Мири постао је познат широм Немачке када је прекршио забрану повратка у Немачку након што је депортован у Либан 2019.

У то време, немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер предложио је "Лекс Мири" која би депортованим азилантима омогућила да буду смештени у затвор при поновном уласку у Немачку.

Клан Мири се састоји од неколико породица које су пореклом, већ поменути Малами. Верује се да су и они побегли у Немачку у јеку либанског грађанског рата раних осамдесетих година.

Ел Зајн

Са неколико хиљада чланова, клан Ел Зајн могао би бити једна од највећих породица укључених у организовани криминал у Немачкој.

Наводни шеф, Махмуд ел Зајн, објавио је своје мемоаре 2020. под називом "Кум Берлина: Мој пут, моја породица, моја правила".

У својим мемоарима Ел Зајн пружа увид у свет криминала клана – свет којим се чини да доминирају архаичне идеје части и строге хијерархије.

Махмуд ел Зајн је дошао у Немачку из Либана 1982. Од тада су се његова правила често сударала са немачким законима: Осуђиван је због трговине дрогом и других кривичних дела. Многи верују да је немачка серија 4Blocks заснована на Ел Зајновој причи.

О припреми за нови рат прочитајте ОВДЕ.

Извор: Дојче Веле