Сем што мисли да не дугује репарације за два светска рата, да ли сте се запитали имамо ли ми неких дуговања према Немачкој?
Немачка врло озбиљно мисли да влада Србије дугује надокнаду војвођанским Немцима који су морали да напусте своје домове и имовину већ крајем 1944. године. Ко је "протерао" фолксдојчере?
Вероватно страх. Већина је побегла пред Црвеном армијом која је наступала и приближавала се границама Југославије. Да ли је било разлога за страх и бекство ка Немачкој, односно Трећем рајху? Да не узимамо у обзир налог Хитлера немачким грађанима ван Немачке да се врате у земљу матицу ради "сигурности," да неко не помисли да му је требала радна снага и нови регрути за рат који је губио?
Даћу вам укратко историјат деловања СС дивизије Принц Еуген на територији Југославије у Другом светском рату, што је имало директне везе са каснијим дешавањима при крају рата и после завршетка рата.
У току шестоаприлског рата и окупирања Југославије, Трећи рајх је у Банату имао врло развијену обавештајну мрежу, кроз Културбунд, основан 1920. године у Новом Саду са статусом неполитичке организације за очување немачког језика и културе.
Пред рат Културбунд се претвара у пету колону нацистичке Немачке. Није зато чудо што је Банат, под директном војном управом Трећег рајха у окупираној Србији, већ у августу 1941. године приступио формирању војне формације величине дивизије, од банатских фолксдојчера, што је била прва таква војна формација састављена од Немаца ван Рајха.
Учлањивање у дивизију било је добровољно али је ускоро било јасно да пет хиљада добровољаца није довољно за састав дивизије па су немачке војне власти у Београду донеле одлуку о мобилизацији и дивизија је формирана почетком 1942. године, не само од банатских Немаца већ и од славонских Немаца, а пошто је више пута попуњавана људством, због великих губитака у сударима с војском НОБ.а и неколико пута с четницима у Србији, била је попуњена припадницима других народности, муслиманима с Косова, Мађарима и Румунима.
Прва ратна дејства имали су крајем 1942. године против четничких формација на Копаонику, Гочу и Јастрепцу и већ тада се видео прави карактер 7.СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген.
Наређено им је уништење четника Расинског округа под командом мајора Драгутина Кесеровића јер је немачка војна команда желела чисту ситуацију у Моравско-вардарској долини и непрекинуте комуникације због снабдевања потребном опремом Афричког корпуса генерала Ромела. У операцији чишћења терена, сем ове дивизије, учествовали су и делови бугарске 9. пешадијске дивизије, укупно
20.000 људи.
Кесеровић се извукао, упркос тешким губицима, али се нису извукли становници села Крива река. Ту је 120 сељана било затворено у локалну цркву и запаљено од стране војника дивизије Принц Еуген. У другим селима на Копаонику убијено је 300 цивила, а на планини Гоч 250 цивила. Убијено је укупно 670 цивила у овој операцији и крвави траг ове СС дивизије после тога био је јасно видљив.
У офанзиви на Сутјесци, од 15.маја до 15.јуна 1943, вођене су крваве борбе против Прве пролетерске, Прве далматинске и Пете црногорске бригаде, па је дивизија имала 613 мртвих.Остатак године, после капитулације Италије, СС дивизија Принц Еуген ратовала је у Далмацији и претрпела тешке губитке јер је изгубила 1582 војника, убијених, рањених и несталих. Непрекидна дејства имала је и 1944. године и због великих губитака у новембру 1944. допуњена је остацима 1. албанске СС дивизије Скендербег.
У 1945. години ратовали су у Хрватској, тачније Славонији, и повлачили на запад с остацима разбијених усташких формација НДХ. Дивизија се повукла у Словенију и код Цеља се 11. маја предала снагама НОВЈ.
Из дневника дивизије, и других сведочења, види се крвави карактер њеног дејствовања против цивилног становништва. Из документа
Д-940 Државне комисије Југославије може се прочитати опис крваве операције код Никшића, у којој су људи убијани, мучени, спаљивани у кућама, касапљени бајонетима. Укупно 121 особа, највише жена и чак 29 деце старости од 6 месеци до 14 година старости.
У напредовању према Сплиту 1943.године дивизија је у селима између Клиса и Сплита убила 102 особе. Такође, 16. јануара 1943. дивизија је убила или живе спалила 83 цивила из села Луга, Кука и Летке код Дувна, а 1944. године 3.батаљон 14.пука спалио је и побио становнике неколико села у Цетинској крајини, што је изазвало оштри протест власти НДХ јер је много убијених било из породица чији су се чланови борили у саставу домобранских и усташких јединица.
Могли би смо још да набрајамо шта су есесовци из Баната починили у току рата. Знајући за ове злочине, као и за друге, није се могла сузбити и у потпуности зауставити ни одмазда ни прогон преосталих банатских Немаца али су сви они који су се повукли са немачким трупама добили смештај, посао и ново место живота у оквирима Трећег рајха и аутоматски постали и држављани Немачке.
Уочљив је тренд да се потомци ових фолксдојчера као и они који су у време рата као деца живели у Банату, Бачкој, Срему, Славонији и другде, појављују после распада Југославије, а нарочито после 2000. године у "старом крају," и гледају "своју имовину" коју су им "отели комунисти" на правди Бога, и нанели им штету коју ће им једног дана некаква влада Србије надокнадити, уз велико извињење.
Наравно, морали би прво, уз помоћ матичне државе Немачке, да докажу пред међународним судовима да ратни злочинци из Другог светског рата имају право на надокнаду. Пошто су нацисти суђени за геноцид, као и држава Немачка, која је због геноцида над Јеврејима у Другом светском рату обавезана да исплати ратну одштету и Израелу, иако он није постојао као држава у време Другог светског рата, онда је немогуће да се потомци фолксдојчера врате у Банат, сем ако им нека влада Србије, у име "братских и сестринских односа" са Ангелом Меркел, која је срећом на одласку, то не омогући, заборављајући све оно што је Немачка урадила Србији у два светска рата и током агресије НАТО пакта 1999. године
(наставиће се)
Милан Видојевић: Извињење или одштета! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
