Пише: Др Иван Пајовић
Америци је од доба револуције 1776. требало око 200 година да достигне јавни дуг од једног трилиона долара. Та граница пређена је тек 1981. године у доба председника Роналда Регана.
У том времену мењали су се разни периоди, са повећањима и падовима, у зависности од политичке ситуације и стања у држави. Дуг је например веома нарастао у доба Грађанског рата од 1861. до 1864. године. Тадашњи председник Абрахам Линколн покушао је да се бори са растом јавног дуга емитовањем државних обвезница које су требале да замене банкноте емитоване од стране банака. Банкаре је то, разуме се, разбеснело и Абрахам Линколн је убијен „под неразјашњеним околностима”.
Јавни дуг САД такође је веома нарастао у доба Првог и Другог светског рата. Почетком 1910. године он је износио 2,7 милијарди ондашњих долара, да би до 1920. године нарастао на 89 милијарди долара, што значи 33 пута. Релативни ниво дуга за тих десет година нарастао је са 8% на око 30% БДП-а. Када се посматра деценија од 1940. до 1950. године, јавни дуг је нарастао са 50,7 милијарди на 256 милијарди долара, што значи пет пута, а релативни ниво дуга са 52,4% на 94% БДП-а.
Важан догађај који је значајно убрзао раст америчког јавног дуга био је укидање златног стандарда 1971. године у доба председника Ричарда Никсона. Тог момента са штампарске машине Федералних резерви САД скинута је „златна кочница” емисије новца, то јест везивање количине одштампаног новца за златне резерве САД, а што је омогућило државној каси задуживање код Федералних резерви. Америчко министарство финансија престало је да балансира државни буџет и почело је да прибегава задуживању и увећавању државног дуга.
Убрзавње темпа раста јавног дуга започето је под председником Роналдом Реганом. 1980. године дуг је износио 834 милијарде долара, а 1986. достигао је висину од око 1,5 хиљаде милијарди. Овај скок изазвао је забринутост, па је донет Закон о избалансираном буџету, назван Грем-Рудман-Холингсов закон, који је подразумевао годишње мере за умањивање буџетског дефицита до 1991. године, а овај рок је неколико пута продужаван и горња граница дуга у Конгресу САД непрекидно повећавана.
Када је 2017. године Доналд Трамп постао председник, јавни дуг је износио 19,9 хиљада милијарди долара. У фебруару исте године он је потписао закон којим се поништава горња граница дуга и омогућавају неограничени федерални зајмови. Од достигнутих 20 хиљада милијарди, половина је направљена за претходних осам година у доба председника Барака Обаме. Трамп, који је критиковао свога претходника за претерано задуживање, превазишао га је управо у томе.
Овако је изгледала динамика убрзавања задуживања у доба Доналда трампа:
Првог радног дана председника, 20. јануара 2017 дуг је износио 19,95 трилиона; 8. септембра 2017. износио је округло 20 трилиона и то је био период релативне стагнације задуживања, а потом креће убрзавање. За пола године, 19. марта 2018. дуг нараста на 21 трилион; 11. фебруара 2019. износи 22 трилиона; 7. децембра 2019. износи 23 трилиона, 7. априла 2020. износи 24 трилиона; 5. маја 2020. износи 25 трилиона.
Из претходних података уочава се следећа динамика раста дуга за по 1 трилион долара. За скок дуга са 20 на 21 милијарде долара било је потребно око шест месеци. За следећи корак, од 21 до 22 трилиона било је потребно око десет месеци. За следећи корак од додатног трилиона такође око десет месеци. За скок са 23 на 24 трилиона било је потребно само четири месеца, а за скок са 24 на 25 тирилиона само 28 дана. У тих 28 дана Америка се задужила више него за првих 200 година свог постојања.
Уочљиво је да је у питању невероватно убрзавање раста јавног дуга САД. Уколико би се оваква динамика наставила, до краја 2020. године дуг би се повећао се за додатних 8 трилиона и чинио би укупно 33 трилиона долара. Овакво задуживање изгледа као прави пад у амбис.
Према подацима из 2019, релативни ниво дуга износио је 108% БДП-а. Уколико се рачуна да је БДП Америке око 20 трилиона долара, са дугом од 25 трилиона од 5. маја 2020, релативни ниво дуга износио је око 125% БДП, што представља историјски неславни рекорд. Уколико је динамика задуживања остала иста до краја 2020. године, релативни ниво дуга у тој години износио би око 150% БДП-а.
Остаје да се причекају званични подаци о јавном дугу САД за прву половину 2021. године како би се оценила даља динамика задуживања. Такође, остаје питање како ће се естаблишмент светског хегемона убудуће понашати по питању државних финансија, које су у највећем проблему од постанка САД.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
