Покрет несврстаних земаља ове године обележава шест деценија постојања, а Београд би тим поводом требало да опет буде домаћин једне конференције као што је то био у септембру 1961. године. План државног руководства Србије јесте да организује скуп у другој половини октобра, рачунајући да ће тада епидемијска ситуација у свету, а поготово у нашој земљи, бити знатно релаксиранија. Идеја је да то буде конференција на нивоу министара спољних послова, на које би били позвани представници 120 држава чланица Покрета несврстаних, као и оних које су, као и Србија, у статусу посматрача, а којих је 25 укупно.
Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић каже за „Политику” да су у овом тренутку у фази интензивне комуникације с Азербејџаном, који је актуелни председавајући Покрета несврстаних и да се договарају око формата састанка. „Подршка Бакуа нам је апсолутно неопходна јер смо ми само земља посматрач”, истиче он. Иначе, ако и овог септембра Генерална скупштина Уједињених нација не буде могла да се физички одржи (прошлог пута је била онлајн), скуп у Београду би могао да буде и највеће мултилатерално окупљање у свету ове године.
Догађај је практично најавио председник Србије Александар Вучић у неформалном разговору с новинаром Сенадом Хаџифејзовићем, говорећи о томе да поштује историју и чињеницу да имамо Кућу цвећа, да је то за нас нешто што је важно и што можемо да покажемо, „посебно земљама из Покрета несврстаних”. „Покушаћу нешто на јесен да урадим тим поводом јер је 60 година од конференције у Београду”, навео је он, као госте апострофирајући земље осниваче – Индију, Египат, Гану и Индонезију (уз Србију), као и председавајућег, Азербејџан.
Србија је била домаћин дводневног скупа и у септембру 2011. године, у част пола века несврстаних, када је угостила делегације више од 100 земаља са око 600 чланова. Међу учесницима су били и званичници УН, Организације исламске конференције, Афричке уније, Арапске лиге, а као посматрачи и представници Шпаније, Мађарске и Финске. Председавајући Покрета несврстаних тада је био Египат. Домаћин овогодишњег скупа биће председник Вучић, док је пре десет година то био председник Борис Тадић.
Прва конференција несврстаних била је на нивоу шефова држава или влада, а идејним творцима сматрају се председници СФРЈ Јосип Броз Тито, Египта (у то време Уједињене Арапске Републике) – Гамал Абдел Насер, Гане – Кваме Нкрумах и Индонезије – Сукарно, као и први премијер Индије Џавахарлал Нехру. У Београд су те 1961. дошли представници 25 тадашњих несврстаних земаља, три државе посматрача, али и више ослободилачких покрета, партија и организација. Тито и Јованка Броз су првих шест дана септембра били домаћини Насеру, Нехруу, Нкрумаху, Сукарну, етиопском цару Хајлеу Селасију, премијерки Цејлона (касније Шри Ланка) Сиримаво Банданараике, председнику Туниса Хабибу Бургиби, председнику Кипра Макариосу Трећем, краљу Марока Хасану Другом, краљу Камбоџе Нородому Сихануку...
Немања Старовић истиче да је опет прилика да бројни званичници дођу у Београд, да се сви виде, али и да се догађај, више свечаног карактера, искористи за бројне билатералне сусрете. „С обзиром на то да вакцинација у Србији иде добро, за сада смо умерени оптимисти да ће услови дозволити физичко присуство свих позваних. Постоји добра воља, ми се припремамо и радимо на томе као да ће бити ’жива’ конференција, а све зависи од епидемиолошких услова”, додаје он. Скуп би био у Палати „Србија”, где би већина салона била припремљена за билатералне састанке. „Ово је прилика да Београд потврди своју улогу, свој природни положај једне жаришне тачке на мапи светске дипломатије. То може бити много важно за ауторитет земље”, наглашава државни секретар у МСП-у.
Слично каже и искусни бивши дипломата Живадин Јовановић, наводећи да Србија треба да обележи овај велики јубилеј јер јој је то дужност као „родног места” Покрета несврстаних. Поред тога, истиче Јовановић за наш лист, Србија на тај начин опет може да афирмише Београд као место одакле се лансирају идеје за нови век, нови поредак, за мултиполарност, равноправност, за ближу сарадњу земаља с приближно истим интересима.
Обележавању 60 година од оснивања несврстаних прикључио се и Институт за међународну политику и привреду, из кога је иначе потекла сама идеја о оснивању овог покрета, будући да је институт некада био везан за председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. Директор института проф. др Бранислав Ђорђевић каже да је при крају рад на међународном зборнику на тему Покрета несврстаних у коме ће бити прилози више од 20 аутора из несврстаних земаља, биће организован скуп на којем ће учествовати амбасадори несврстаних земаља акредитованих у Београду, а припрема се и виртуелна изложба. „Институт има много грађе која се односи на Покрет несврстаних. То су књиге из земље и иностранства које су објављиване о Покрету несврстаних, од Београдске конференције па надаље”, каже Ђорђевић за „Политику”.
И проф. Ђорђевић и бивши шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић сматрају да би Србији било од користи да је пуноправни члан Покрета несврстаних. На питање како би се то уклопило са званичном политиком евроинтеграција Србије, Ђорђевић каже: „Србија жели, испуњава, труди се, иде тим путем, цени вредности Европске уније. Али у овом тренутку када смо ми само кандидат за пријем у ЕУ, а пријем је још неизвестан, не видим разлог што не бисмо имали и јачи ниво односа у Покрету несврстаних, а то је пуноправно чланство. Имате и афричке и латиноамеричке државе које припадају Покрету несврстаних, али и Афричкој унији, односно Организацији америчких држава. Имате Комонвелт, а имали сте Велику Британију која је била чланица ЕУ. Имате Организацију франкофонских држава, а Француска је у ЕУ. Заиста не мислим да је то у некој колизији. Притом, Покрет несврстаних није чврста организација као што је ЕУ”, оцењује Ђорђевић.
Признајући да је пристрасан као „заљубљеник” у Покрет несврстаних, Јовановић указује да је могућност организовања скупа поводом 60 година од оснивачке конференције – прилика и предност коју не би требало пропустити. „Тај покрет данас обједињава скоро две трећине држава чланица УН, неке од њих су растуће моћи и економије, а две су чланице БРИКСА – Индија и Јужна Африка. Кина је редовно посматрач у Покрету несврстаних. То је наслеђе позитивног карактера које много значи за афирмацију Србије на глобалном плану”, указује он и истиче да је битно да свих тих 120 земаља једино Србију, од свих бивших република СФРЈ, препознају као баштиника традиције несврстаних земаља.
Од великог значаја за Србију је и то што је први од пет основних принципа несврстаних – поштовање суверенитета и територијалног интегритета свих земаља. „Мислим да много несврстаних земаља, па и других, имају проблеме са сепаратизмом, активним или притајеним. Србија може да добије велику подршку у својој борби за очување легитимних права над КиМ”, истиче Јовановић.
Указује и да су данас међународни односи на прекретници, исто као почетком шездесетих. Подсећа на ондашњу доминантну поделу на тзв. слободни свет и свет иза „гвоздене завесе” и оцењује да су и данас сличне поделе и конфронтације у глобалним односима. Председник САД Џозеф Бајден данас говори о „алијанси демократија” (савезу демократских земаља), за разлику, ваљда, од ауторитарних система – првенствено Русије и Кине. „Србија мора да гледа унапред и да види да ће пре или касније бити суочена с питањем – јесте ли демократија или ауторитарни режим”, напомиње он.
Између несврстаних свакако постоје и проблеми, понекад дође и до сукоба, додаје Јовановић, али у покрету који има две трећине држава света мора се претпоставити да није баш све идеално и да се не слажу у сваком питању. Али је у принципу то организација где има највише сагласности око суверенитета, територијалног интегритета, око равноправности, немешања у унутрашње послове, око слободе избора самосталног пута развоја.
Јачамо присуство у Африци, Азији, Латинској Америци
Покрет несврстаних је веома бројна мултилатерална организација и јасно је да није могуће постићи висок степен консензуса о крупним политичким питањима. Наравно, он остаје један важан дискусиони форум, а конференције Покрета несврстаних увек су добра прилика за бројне билатералне сусрете и разговоре с појединачним земљама, истиче Немања Старовић говорећи о значају овог покрета и о томе може ли Србија да има добре односе баш са свим чланицама, будући да су неке од њих признале Косово. „Међу чланицама Покрета несврстаних су бројне државе Африке, Азије и Латинске Америке које су нам јако важне, јер генерално појачавамо своје присуство и свој степен сарадње са тим државама. Планирамо да у наредним годинама ширимо нашу дипломатску мрежу управо у тим деловима света где дуго, или чак никада нисмо били присутни са својим амбасадама и конзулатима”, каже Старовић.
На питање колико је овај ниво сарадње с Покретом несврстаних у складу са спољном политиком ЕУ (којој би требало све више да се приклањамо), он одговара да тежимо да у складу с нашим опредељењем за пуноправно чланство у ЕУ постепено усклађујемо своју спољну политику с Бриселом – али не на начин да нарушимо наше традиционалне пријатељске односе с појединим трећим државама. „Прихватамо да је наша обавеза да у потпуности ускладимо спољну политику у оном тренутку када постанемо пуноправна чланица ЕУ, али докле год то није случај, ми се водимо принципима политичке независности и војне неутралности. Што се тиче наше сарадње с државама Покрета несврстаних, чији смо ми посматрач, не сматрамо да је то на било који начин у колизији с нашим опредељењем за чланство у ЕУ. И то не представља посебан проблем приликом усклађивања наше спољнополитичке позиције са ЕУ”, каже Старовић.
Шокантну изјаву београдског професора прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
