Пише: Бошко Обрадовић, Двери
Да се разумемо, председнички и београдски избори не морају бити у истом термину. Посебно истичем чињеницу која никако да постане демократски стандард у Србији, а то је да је за локалну демократију много боље да су локални избори одвојени од председничких и парламентарних како би бирачи били посвећени локалним а не републичким темама и предизборним програмима.
Међутим, главно нерешено питање гласи: када су ванредни парламентарни избори, које је председник СНС Александар Вучић најавио после прошлогодишњег бојкота избора на свим нивоима од стране опозиције? Да ли су они истовремено са председничким или београдским на пролеће следеће године, или пре њих и када тачно? Лично предлажем да први следећи избори у Србији буду управо ванредни парламентарни избори крајем ове или почетком следеће године. Зашто прво ванредни парламентарни избори, па онда председнички и београдски? Зато да би се политички живот вратио у нормалу. Садашњи парламент без опозиције је бесмислен и нема легитимитет да доноси било какве законе и друге одлуке, а посебно не да мења постојећи Устав, што су управо почели да раде.
Међутим, оно о чему се уопште не прича, а на чему ћу наставити да инсистирам на оба колосека дијалога са влашћу, јесте да истовремено са ванредним републичким изборима за народне посланике треба расписати и ванредне покрајинске изборе за посланике у Скупштини АП Војводине, а до краја следеће године и ванредне локалне изборе у свим градовима и општинама Србије, јер су и парламенти без опозиције на осталим нивоима подједнако недемократски, нелегитимни и бесмислени као и тренутни сазив Народне скупштине Републике Србије. То сада види комплетна међународна и домаћа јавност, то говори о успеху бојкота избора на свим нивоима прошле године и то је једини разлог зашто је власт притерана да седне за преговарачки сто са опозицијом.
Има још неколико кључних политичких питања која још увек нису дошла на дневни ред дијалога, а морала би по хитном поступку. То су пре свега рокови. Ако смо се већ договорили на оба колосека да дијалог мора бити завршен најмање шест месеци пре првих следећих избора у Србији – то у пракси значи да дијалог мора бити завршен преко лета и да би најкасније 1. септембра морало да уследи потписивање Споразума између власти и опозиције о побољшању изборних услова и усвајање Споразума у Народној скупштини у форми измена и допуна постојећих закона, lex specialis-а или других потребних скупштинских аката.
То, такође, аутоматски мора да подразумева и конституисање посебног тела за примену Споразума и комплетну контролу предизборног и изборног процеса, у коме би своје представнике морала да има и опозиција, јер се актуелној власти не може веровати чак ни на потписану реч. Тело за примену Споразума између власти и опозиције и контролу предизборног и изборног процеса може да се формира на разне начине из упоредне праксе околних држава. То може бити аустријски модел са прелазном, техничком Владом нестраначких стручњака, црногорски модел са ко-министрима из редова опозиције у кључним министарствима за спровођење изборног процеса, или модел из Северне Македоније у форми заједничке комисије власти и опозиције по паритетном принципу и са извршним овлашћењима. Оно што је сигурно јесте да без једног оваквог контролног механизма и гаранција да ће оно што се договоримо бити заиста и спроведено, дијалог и коначни споразум неће имати смисла.
Посебно важно и нерешено питање остаје и питање висине изборног прага на свим нивоима избора. Да ли ће цензус остати садашњих 3% или ће бити враћен на 5%? Да ли ће бити неки други цензус – мањи или већи од 3%? Или ће, као што неки предлажу, бити уведен степенасти цензус који подразумева мањи цензус за политичке организације које самостално учествују на изборима а већи за коалиције? Коначно, питање слободе медија не може да чека коначни договор између власти и опозиције. Зато сам на оба колосека дијалога предложио састанак са главним и одговорним уредницима информативних програма јавних медијских сервиса и телевизија са националном фреквенцијом. С обзиром да Србија има задовољавајућу законску регулативу када је у питању слобода медија и политички плурализам у медијима, а да се постојећи медијски закони не примењују, у предложеном састанку са главним уредницима телевизија са националном покривеношћу видим једини начин да се реши питање равноправног третмана свих политичких опција у предизборном и изборном периоду.
Овде подсећам на посебан значај предизборног периода јер будући изборни резултат свих изборних учесника не зависи само од равноправног медијског третмана у месец дана колико обично траје изборни процес већ и од комплетног предизборног периода и заступљености свих политичких опција у њему. Стога сам предлажио да се путем једног оваквог састанка и директног договора одмах реши питање медијске заступљености свих политичких опција на јавним медијским сервисима и телевизијама са националном фреквенцијом кроз добијање пакета емисија у којима опозиција мора да учествује одмах, а накнадно и кроз посебан договор о пакету равноправног медијског третмана свих изборних учесника за време самог изборног процеса. Брзо и ефикасно решавање овог питања било би одличан искорак у правцу свеобухватног договора између власти и опозиције по питању побољшања изборних услова.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 30, 2021
Извор: Директно
