Бити на челу странке и истовремено бити председник свих грађана, није по Уставу, а многи ће се сложити и прилично је лоша политичка пракса.

Стога није зачуђујуће то што је у великој већини држава региона председник државе нестраначка личност или се оног тренутка када ступи на ову функцију повлачи са чела странке. Тако је бар у Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Албанији, Мађарској…

У Србији и Црној Гори није таква ситуација.

Александар Вучић од почетка свог мандата најављује повлачење са чела СНС, али се то не дешава. Мило Ђукановић такође је председник државе, али и његовог ДПС-а. Он сада нема већину те није формирао Владу, али до недавно је било тако.

Три године од првог обећања 

Званично је председник Србије најавио да ће се повући са чела Српске напредне странке најмање три пута.

Први пут у време када је Томиславу Николићу истицао председнички мандат и када је на медијске спекулације одговарао да му „не пада на памет“ да се кандидује за новог шефа државе. Исте те 2017. године рекао је да ће СНС новог лидера добити 2019, а потом и за Видовдан прошле године. Тај план пореметила је корона.

За данас поподне заказана је седница Председништва СНС, на којој ће се како је Вучић најавио разговарати о многим темама, али да ће бити речи и о променама у СНС.

На питање да ли те промене могу укључивати и испуњење давнашњег обећања председника Србије, политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да то може бити једна од тема данашњег Председништва СНС.

„Ја се чудим политичкој јавности, пре свега лидерима опозиције који не говоре о томе да Вучић крши Устав тиме што је и даље председник СНС. То траје од 2017, противуставно је и противзаконито. Највише се чудим правним стручњацима ове земље који не реагују на то што нам председник државе крши Устав и најмање још пет закона приде“, каже Миливојевић и додаје:

„Реч је о странци која обухвата око 12 одсто грађана Србије са 750.000 чланова. То је процентуално у односу на број становника више него што има Комунистичка партија Кине или странка немачке канцеларке Ангеле Меркел. Ово је и ствар политичког (не)морала, јер Вучић практично предводи војску која је спремна на „рат“ против осталих грађана Србије, којима је гле ироније баш он председник“.

Једини начин да преживи 

Ипак, каже да је уверен да ће председник своје давно дато обећање испунити.

„Ја му заиста верујем, јер је то једини начин да политички преживи. Пре свега зато што то од њега тражи Европска унија и овим потезом би поправио имиџ и у ЕУ и у свету. Затим и због дијалога са опозицијом, у којем не учествују странци. Он би наиме могао да ту буде посредник, само као председник републике. Уколико је на челу владајуће странке то је једна лакрдија. Ако би се повукао са чела СНС могао би са пуним правом и легитимно да се појави на следећим председничким изборима и на њима највероватније победи.  Велика истина је да би на овај начин увелико одмогао СНС, али би помогао демократији у Србији. Зато по мом мишљењу није искључено да данас на Председништву Вучић каже „ја морам да се повучем“, а да онда крене кукњава целокупног чланства“, каже Миливојевић и додаје:

„Он не може ту одлуку донети данас, то се не ради на седници Председништва, али може рећи да о томе размишља. Моја је процена да је крајни рок за овакав Вучићев потез септембар месец, када заиста почиње стварни дијалог са опозицијом, а тада је Вучић најавио и Изборну Скупштину СНС“, закључује Миливојевић.

На позицији председниа владајуће странке али и државе био је и бивши председник Борис Тадић. С друге стране Томислав Николић по преузимању председничке функције поднео је оставку на место председника СНС.  Епилог његове одлуке је да је касније странку преузео Александар Вучић. На томе се није зауставио већ се кандидовао и за председника државе.

Фармацеутске компаније критикују Бајдена! Више о томе ОВДЕ.

Извор: nova.rs