Професор Џулијан Линдли Френч, међународно признати аналитичар рекао је да би руски председник Владимир Путин могао да “буде у искушењу” да нападне државе које седе на маргинама НАТО или ЕУ и које су војно слабије од главних чланица ових алијанси.
Његова изјава је објављена у време када Русија већ “прети” распоређивањем војске на западној граници.
Министарство одбране Русије успоставиће око 20 нових војних једница и формација на западу земље, у знак одговора на активности НАТО, на челу са САД, у западном стратешком подручју, саопштио је у понедељак руски министар одбране Сергеј Шојгу.
Он је рекао да војна претња на западном стратешком правцу наставља да расте, наводећи да државе чланице НАТО, предвођене САД, повећавају интензитет летова стратешке авијације, присуство ратних бродова са крстарећим ракетама и број војних вежби.
- Акције наших западних колега уништавају светски систем безбедности и приморавају нас да предузимамо адекватне мере у знак одговора. Ми непрекидно усавршавамо борбени састав војске. Око 20 војних формација и јединица биће формирано у Западном војном округу до краја године - рекао је министар.
Шојгу је додао да ће ове организационе мере бити "синхронизоване са испоруком напредног наоружања и војне технике".
Професор Линдли-Френч, који је и један од аутора књиге “Будући рат”, рекао је да је Путин више него свестан европске “стратешке неписмености” и да би могао да искористи ту чињеницу, уколико се његова држава буде суочавала са домаћом кризом.
- Путин је веома свестан да су Европљани постали стратешки неписмени када се ради о ризику од употребе силе у међународним односима. Зато се многи европски лидери једноставно осећају непријатно са чињеницом да сила и даље има улогу коју треба да одигра у међународним односима и да су одвраћања и одбрана заснована на њој – рекао је он.
Како је рекао, многе европске државе су мало повећале војне буџете од 2014. године, али у реалтивном смислу и даље постоји пад у издацима за одбрану.
- Русија није претња државама попут Британије, Француске или Немачке, јер она не би могла ни да замисли да нападне велике силе. Међутим, државе на ивицама НАТО или ЕУ, око Арктичког појаса, балтичке државе, кроз Црно море, кроз Медитеран … Русија би могла да буде у искушењу да их нападне ако буде у некој националној кризи или реши да крене у авантуру – рекао је он.
Према његовим речима, руски режим је “изграђен на наративу национализма, на наративу према којем је Русија жртва Запада”.
- Ако постоје снага и шанса јер је Европа ослабила своје одбране, могло би да дође до тога да Путин буде у искушењу да их искористи – рекао је професор.
Многе области на које он мисли састоје се од бивших совјетских република, а са многима Русија и даље има блиске везе, као што је на пример Белорусија.
У покушају да покаже своје “војне мишиће”, раније ове године Путин је на Криму распоредио око 100.000 војника.
Ништа није потекло од овог потеза, али професор Линдли-Френч каже да су вежбе попут ове намењене процени будуће способности земље да се брани.
Ако Хрвати остваре претње, Србија ће морати да се умеша војском! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
