Сетите се – није Турска дошла на Косово да би управљала Косовом него да би освојила Србију. И, то је урадила са закашњењем од 50-60 година после освајања Косова. Сетите се да је 400 година трајала окупација тог Косова, пре него што су Срби устали са идејом ослобађања Косова, наводи Џевад Галијашевић за портал Искра.
Читав 19. век и 12 година у 20. веку, Срби се се борили да врате Косово! Замислите 112 година ратовања – Буна на дахије, Први и Други устанак, разна померања граница и политичких и територијалних које су чиниле разне владе. И? Косово је враћено!
После Првог светског рата! Замислите страдање које је српски народ поднео у том рату, вратио Косово и задржао га наредних 80 година. А ови су се владари – делимично у монархији, а посебно у Титовој Југославији – поигравали његовим статусом, угађали сепаратистима на Косову и албанском фактору.
Статус Косова је јасан – то је окупирана земља
После 80 година повратка Косова матици – о чему сведочи сва историја под земљом и над земљом – НАТО је дошао и окупирао Косово и уценио Србију да ће наставити да је разара ако не да Косово.
Два и по месеца бруталног разарања Србије је била уцена која је довела до Резолуције 1244. Шта пише у њој? Да ће се Албанцима морати гарантовати широка аутономија и значајна самоуправа. Каже се да ће државе гарантовати очување територијалног интегритета СРЈ. Говори се о повратку војске.
Статус Косова је јасан – то је окупирана земља. Окупирана, да би цела Србија била окупирана, а не само да би ту био Бондстил, трговало се наркотицима и да би ДЕА то контролисала. Циљ је да се цео српски свет стави под ефективан надзор повременим кажњавањем Срба на једном, па другом и трећем делу и држави.
Србија може и мора да извуче поуку из историје својих предака. Србија мора научити да су преци ратовали сто година да га врате, 500 година чекали и борили се против Османског царства – па су га вратили. Србија преговара 22 године – па може преговарати још сто година.
Уједињење Албаније и Косова – претња празном пушком
Главни проблем је начин на који се уцењује Србија. А то је: ујединићемо Косово са Албанијом. Та претња је пуцање из празне пушке.
Косово је одвојено од Албаније јер се они боје утицаја радикалног муслиманског фактора са Косова на прилично племенски сложено албанско друштво које није довољно радикализовано. И видимо разлике између влада у Тирани и у Приштини – шта говоре и како формулишу своје интересе.
Не жели Албанија такво уједињење и не жели да јој Косово ремети односе у земљи, у којој има значајан број православних и католичких Албанаца и припадника других етничких заједница.
Шта Србија треба да ради у овим преговорима?
Србија мора ићи путем одбране Косова. Косово је окупирана земља и никада не можете прихватити ту окупацију и поништити резултате тешке агресије из 1999.
Прошле су 22 године, Србија треба да преговара. Лепо је показивати Западу да постоји црвена линија, а то је територијална целовитост и да је неукусно говорити о томе. У таквим разговорима се морају понављати ставови, закључује Галијашевић.
Ко су главни играчи „дубоке цркве“ у СПЦ? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Искра
