Кокетирање и дипломатско „ударање по прстима” између САД и Украјине о уласку у НАТО на крају су изазвали и председника Руске Федерације Владимира Путина да каже шта мисли о томе. Он је констатовао да би улазак Украјине у НАТО скратио време лета ракета алијансе до руске територије, па би ракетама испаљеним из Харкова или Дњепропетровска до централне Русије, рецимо Москве, требало седам до десет минута лета.
„Да ли је ово ’црвена линија’ за нас или не?”, питао је Путин. Не може се са сигурношћу тврдити, али да то јесте „црвена линија” за Кремљ, знали су и у Вашингтону. Уочи самита двојице председника – Џозефа Бајдена и Путина – трећи председник – Володимир Зеленски – видео је шансу за себе и Украјину.
Последњих месеци он је неколико пута покретао питање уласка Украјине у ову војну организацију, наводећи да би то био потез који би најефикасније „обуздао” Русију. О томе је вероватно било разговора и у понедељак, током његовог телефонског разговора с Бајденом, првим откако је преузео председничку функцију.
А онда су се у саопштењима за штампу двеју председничких канцеларија догодиле одређене несагласности. Да ли је ту неко саопштио нешто више него што је требало, да ли је то био Бајден или Зеленски, да ли је украјинска страна учитала више, тек – уследила је исправка. Према Кијеву, Бајден је „нагласио важност пружања украјинској држави” Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП). Зеленски је после тог разговора чак рекао да би, ако НАТО жели да прими Украјину, требало то да уради одмах. Онда је, очигледно под притиском Беле куће, саопштење у Кијеву промењено.
Међутим, Савет за националну безбедност Беле куће је реаговао тврдећи да је Кијев "погрешно протумачио" речи америчког председника о уласку Украјине у НАТО. Бајден је само изразио „принципијелну подршку територијалном интегритету Украјине”. Саветник председничке канцеларије за медије у Кијеву је објаснио да је њихово саопштење резултат покушаја да се „пренесе атмосфера разговора двојице председника”. Очигледно је служба украјинског председника „избацила” саопштење прерано и неумесно.
Постоји неколико разлога због којих је Бела кућа могла да тражи промену украјинског саопштења о одржаним разговорима. Прво, да се наслутити да је о томе било речи, али да није био погодан моменат да се то и објави. Један од разлога је да се не иритира Кремљ само недељу дана пре сусрета двојице председника у Женеви. Други је да ни у ЕУ не постоји сагласност о овом питању.
Поводом целог тог метежа после разговора украјинског и америчког председника, Путин је, очигледно иритиран приближавањем НАТО-а руској „црвеној линији”, у телевизијском интервјуу говорио о „гласном прекору преко океана” упућеном Зеленском. „О чему су разговарали? Шта су се договорили? Не знамо”, рекао је Путин и навео да се заправо може претпоставити да се разговара о плану приступања Украјине НАТО-у. „У сваком случају, нико није рекао не”, закључио је Путин и додао да су амерички лидери више пута говорили о отворености НАТО-а за приступање нових држава. Закључио је да ово свакако треба имати на уму.
Нема сумње да се Вашингтон залаже да се Кијеву одобри МАП. Тема уласка Украјине у НАТО је већ скоро деценију на столу. Она је и један од повода рата у Донбасу. Али у Вашингтону су сматрали да стављање те теме на дневни ред, без обзира на испоруке војне помоћи САД Украјини, није паметан избор сада, уочи сусрета Бајдена и Путина.
С друге стране, Немачка и Француска нису ни мало одушевљене америчким предлогом, јер знају да би то додатно продубило јаз између Русије и Европе који желе да избегну. Руски медији подсећају да се својевремено, у време Џорџа Буша, још 2008. године, канцеларка Ангела Меркел лично умешала у разговоре о могућности давања МАП-а Украјини и Грузији. А канцеларка одлично познаје руске „црвене линије”.
Као и тада, и сада у Украјини постоји део јавности који је свестан да је украјинско приближавање НАТО-у мач са две оштрице. Бивши премијер Украјине Никола Азаров је јуче рекао да ће војне акције у случају могућег сукоба Русије и Украјине трајати највише недељу дана. Овај политичар отворено тврди да су Американци прави господари Украјине, да је седиште преврата 2014. било у америчкој амбасади и да је пуч изведен уз помоћ Велике Британије.
Подсетио је да Зеленски и његов претходник Петро Порошенко годинама „потежу” тему рата с Русијом. „Размислимо трезвено колико би такав рат трајао да се заиста догоди и да у њему учествују руске оружане снаге. Два дана, три, недељу. Вероватно не више”, упозорио је Азаров.
Како је украјинска војска упала у Донбас и ликвидирала браниоце републике, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
