За почетак, пише Би Би Си, Русија је недавно ставила Сједињене Државе на своју званичну листу “непријатељских земаља”. Обе стране сматрају своје односе веома затегнутима и ниједна тренутно нема свог амбасадора у оној другој – виши руски званичници су под америчким санкцијама за све од анексије Крима до наводног уплитања у председничке изборе, док су два бивша америчка маринца сада у руским затворима а један од њих служи 16 година због шпијунаже.

Поврх свега тога, ту је и кобни тренутак из марта кад је Џо Бајден у интервјуу потврдио да сматра да је Владимир Путин “убица”.

Статусни симбол

Ипак, два лидера наћи ће се један преко пута другог, по први пут оба у својству председника, а неки у Русији сматрају да је то постигнуће само по себи.

-Самит је важан у појмовима симболизма – ставља Русију у исту лигу као САД, а за Путина симболизам није неважан – истиче Андреј Кортунов, директор тинк танка РИАЦ у Москви.

Бајден, који је у Белу кућу ушао у јануару, је на првој турнеји по Европи. Током викенда био је на састанку Г7 у Корнволу, у понедељак у Бриселу у штабу НАТО, у уторак ће бити на првом америчко-европском самиту од 2014, а у среду ће се наћи са Путином у Женеви.

Чињеница да је Бајден на свом првом путу, рано на почетку мандата и да на сопствени захтев иде на самит с Путином, то су све статусни политички поени за Кремљ, оцењује Би Би Си. Ово је такође прави, пун самит а не кратак сусрет на маргинама неког дешавања.

-Путин дефинитивно жели да буде једнак са америчким председником. Жели да га поштују под његовим условима. Путин жели да покаже мишиће и да буде члан клуба – каже политичка аналитичарка Лилија Шевцова.

Шта се може очекивати од самита?

Бела кућа и Бајден истичу да је циљ САД “стабилан и предвидљив” однос с Русијом. Али, Би Би Си пише да је држање људи у неизвесности и на опрезу увек био Путинов начин, још откако су његове трупе ушле на Крим 2014. и извршиле анексију од Украјине. Управо је тај догађај означио почетак пада у односима Русије и САД.

-Достижнији циљ био би тестирати где су црвене линије оног другог – каже Шевцова, указујући да је “дијалог пут назад из понора”. – Ако не разговарају, Русија ће постати још непредвидљивија. –

Овог викенда Путин је рекао на државној телевизији да “има питања” на којима две земље могу да сарађују, почевши од контроле нуклеарног оружја, регионалних конфликта и климатских промена.

-Ако можемо створити механизме да радимо на тим питањима, онда мислим да можемо рећи да самит није био узалудан – поручио је Путин.

Неки у Русији, наводи Би Би Си, указују да је могуће и примирје у “дипломатским ратовима”. САД су протерале десетине руских дипломата и затвориле два објекта последњих година, док ће америчким мисијама у Русији бити забрањено да запошљавају локалне становнике. Москва ће можда допустити свом амбасадору да се врати у Вашингтон као минимални потез.

САД ће такође отворити питање судбине својих затвореника у Русији, укључујући Пола Велана који је ухапшен 2018. и осуђен због шпијунаже, што је он увек порицао. Москва је недавно обновила своје напоре за замену затвореника, али су њени услови до сада били немогући за САД да их испуне, а унилатерални гест од стране Путина делује мало вероватно.

Он је у понедељак поручио да је Русија спремна да Американцима изручи сајбер криминалце на реципрочној основи.

Непријатељски Запад

Руски председник недавно је отишао мало даље у свом погледу на Запад као непријатељски. Он је на Економском форуму у Санкт Петербургу овог месеца тврдио да САД желе да “задрже” руски развој, а неколико дана раније претио је да ће “избити зубе” сваком страном агресору који жели да “уједе” Русију, инсистирајући да свет треба да освести обновљени статус и снагу његове земље.

-Јасно је да он верује да су САД противник који не жели добро Русији и мислим да се његова визија неће променити – каже Кортунов, додајући да Русија можда ипак хоће да “смањи температуру” за који степен. -Као рационални политичар, Путин би желео да смањи трошкове и ризике повезане са овим супарничким односом . –

А то укључује економске санкције – последња рунда ограничила је капацитет владе за прикупљање средстава а нове мере можда ће отићи даље, додајући више напрезања економском сектору у кључној изборној години, наводи Би Би Си.

-Руска јавност нема апетит за “победе” спољне политике као замену за решавање горућих друштвених и економских проблема код куће. Шта год да Путин жели, мислим да ништа не може добити ескалацијом – истиче Кортунов.

Незаобилазна лекција

Оно што Путин не жели, пише Би Би Си, али му следује, јесте лекција о људским правима, укључујући случај тровања и хапшења лидера руске опозиције Алексеја Наваљног.

Московски суд је одлучио да се његове политичке канцеларије и антикоруптивне организације прогласе “екстремистичким”. Ова пресуда је могла лако да се одложи до иза самита између Путина и Бајдена, али руски председник као да тиме шаље поруку да ће наставити да крши дисиденте и да Америка нема ништа с тим.

-Бајден ће отпевати своју песму о Наваљном и људским правима, а онда ће Путин отпевати своју, да су Американци исти – предвиђа Шевцова.

-Али, чињеница да се овај састанак одржава значи да ће након предјела од људских права кренути на “главно јело”. А то је смањење тензија – додала је.

Узнемирујући извештај шведског института о спремности две велике силе за рат прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц