Она је рекла да јој је драго што гостује баш на Хелмкасту, јер је Хелм право име за Балкан.
- Многи не знају да је Хлм, Холм, Хелм, Хум, једна те иста реч, и значи хумка, што може да буде било које узвишење, а може да буде гора или планина. Зато се наша Стара Херцеговина звала Захумље – наводи она.
Према њеним речима, када су енглески путописци, „а у ствари шпијуни“, како је рекла, извештавали са нашег Хелмског полуострва, њихови водичи су на турском говорили „балкан, балкан“, за свако узвишење.
- То на туркијским језицима значи узвишење, нека висина. Између осталог и планина Хелм је због тога добила име Балкан, зато што се сматрало из геополитичких разлога, да треба измислити нови идентитет старим народима који живе на полуострву Хелм – навела је она.
Њена примедба нашим аутохтонистима била је на рачун тога што премало пажње обраћају на нематеријално културно наслеђе, „а то је и музика и усмена књижевност“.
- Српска усмена књижевност је фасцинирала и Гетеа и браћу Грим,и западну Европу. А у ствари Срби не знају да је то наслеђе у директној вези са најстаријим индоевропским епом који се зове „Нарт“. То је еп који припада свим кавкаским народима без обзира на порекло. Својатају га чак и туркички народи који су касније дошли, својатају га Ингушети, кавкаски Албанци, Лезги, Чечени, Грузини, Адиги и наравно Осетини и Алани. И међусобно се свађају „ко је старији и љепши“ и чији је Нарт – открива Станковићева.
Она је објаснила и шта је, односно ко је Нарт.
- Нарт је светли витез, који је савршен морално, духовно и физички, и он је бранилац правде, истине и бољитка народа. И то је заједничка тема и то је космогонијска тема. Сви важнији митови, па чак и мач у камену потиче из овог епа Нарт. Фолклориста и антрополог Хауард Рид је рекао да је комплетна та прича дошла са Кавказа од наших сарматских предака – навела је саговорница Хелмкаста.
Станковићева је изнела и тезу да су се Хелас, односно Хелени, спустили из протословенске масе са севера.
- Тај стари слој Хелена нема везе са атинским Хеленима, а поготово нема везе са модерним Грцима. Они су се мешали и генетски променили, међутим, то је случај и са другим народима у мањој или већој мери, па и са нашим – рекла је она.
Такође, Станковићева је рекла да су нам и Швеђани и други скандинавски народи рођаци.
- Назив Шведске је Свенска, са нашим присвојним придевом „ска“. Па Данска – Данск, Норвешка – Норск или Нориге, иначе, Норвежани су нам чак језички најближи, као и Исланђани. А стари енглески језик, пре средњег века, тај “олд инглиш“, на језику тога времена изговара се „Енглиск“ – указује она.
Станковићева је приметила да је црногорски акценат, ако не рачунамо стару Херцеговину која је касније припојена Црној Гори, заправо исти као и косовско-ресавски акценат.
- Речи као девојко или ђевојко, онда господин, кокошка, они акцентују као косовско-ресавски, односно рашко призренски. И сви Словени тако изговарају, и чак Хварани и Брачани. Само динарски Срби имају другачију акцентуацију. И као неко ко се бави музиком, изговор Херцеговаца, Крајишника и Босанаца, много ми више личе на акцентуацију коју сам чула код Алана, Осетина, Курдистанаца и народа који имају везе са Скитима и Сарматима. Кад Осетини рецитују Нарт, то ми личи на херцеговски, а и епика је таква и менталитет је такав – закључује Симонида Станковић.
Она је открила и који удаљени народи још славе славу поред Срба, што можете погледати у емисији, а откриће ће вас прилично изненадити.
Пронађена масовна гробница у Ираку! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда