Медијско праћење активности председника Србије, Александра Вучића, један је од најзахтевнијих послова у новијој српској историји – шеф српске државе буквално доминира на свакој телевизији са националном фреквенцијом, редовна је тема у текстовима на порталима, а његов лик се најчешће појављује и на насловним странама новина.
Колико је Вучић доминантнан, кад је у питању појављивање пред малим екранима, показују и недавна истраживања БИРОДИ.
Према поменутом истраживању, Вучић је у периоду од 15. марта до 30. априла у Дневнику 2 Радио телевизије Србије био представљен укупно два сата и девет минута, док је шест највећих странака опозиције добило укупно 4 минута и 25 секунди. Простом рачуницом се долази до тога да је опозиција добила 5,8 секунди дневно у Дневнику РТС, односно мање од једне секунде по странци.
Али ни то није довољно председнику, па је у последње две недеље два пута имао потребу да се обрати нацији из Председништва, што је од почетка године пети пут да наступа на овај начин.
Јун – месец обраћања нацији
Прва тирада била је 4. јуна, а повод за Вучићево обраћење били су еколошки протести и побуна грађана због послова које је држава омогућила фирми Рио Тинто. Након што се опозиција окупила испред Председништва, Вучић је запретио да ће се обратити нацији и изаћи са свим папирима. На крају је његово обраћање народу остало запамћено по предлогу да се одржи референдум о Рио Тинту, расправи са једним пензионером и захтеву новинарки Пинка Гордани Узелац да га увреди.
Узелац је замолила председника Србије да одговори на претње бившег потпдеседника ФК Партизан Владимира Вулетића да ће завршити међу ћевапима.
„Али, такође, тиче се њега. Његов твит је завршио у свим Ђиласовим медијима, тиче се скандирања навијача против вас и каже да се Србија не може умирити“, рекла је Узелац.
„Шта су викали? Немојте да кријете, кажите народу. Мени то није ни мало непријатно када слушам, објаснићу вам и зашто“, надовезао се Вучић.
Мање од две недеље након првог, председник је огранизовао и друго обраћање нацији, овог пута како би јој “положио рачуне”, односно испричао како су текли преговори са представницима власти у Приштини.
„Желео сам пре свега да известим јавност у Србији о свему ономе што се дешавало јуче у Бриселу, да положим рачуне и поднесем извештај грађанима ове земље, да вас обавестим када ћемо то да урадимо у парламенту и када ћемо то да урадимо са оним политичким странкама које желе да чују став републике Србије по питању преговора о КиМ. 22. јуна имаћемо седницу Скупштине Србије на којој ћу говорити подробно и детаљно“, рекао је Вучић, да би затим оплео по Куртију и представницима косовске делегације.
“Човек је ваљда мислио да ми морамо да прихватимо оно што они кажу само зато што се 10 пута позивао на америчког председника Бајдена”, рекао је, између осталог, шеф српске државе.
Колико се светски лидери често обраћају нацији
Према речима стручњака за комуникације и политиколога, Николе Паруна, светска пракса, кад су у питању обраћања лидера, варирају од државе до државе.
“Највише пажње привлаче политички најмоћнији људи, без обзира на формалну функцију и њене ингеренције. Што је лидер моћнији у датом друштву, то су такви формати чешћи”, објашњава он.
Примера ради, поменути председник САД, Џозеф Бајден се, од кад је преузео дужност шефа најмоћније државе света, у неколико наврата обраћао нацији, али ниједном два пута у месец дана, иако се у Америци највише негује пракса да се први човек земље обраћа народу. Обрадио се нацији у марту поводом годишњице избијања епидемије коронавируса, а затим се ванредно обратио народу у априлу, а повод је био пресуда полицајацу Дереку Шовину, који је проглашен кривим по свим тачкама оптужнице за убиство афроамериканца Џорџа Флојда.
С друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел се у марту 2020. године први пут, од кад је дошла на власт (2006. година), обратила нацији и њено излагање трајало је свега 180 секунди.
“Веома ми је важно да поново укажем на чињеницу да улазимо у нову фазу пандемије и да ће сада бити неопходно да поред релаксација мера будемо сигурни да ће људи поштовати основна правила, а то су: одржавање дистанце, ношење заштите преко уста и носа ради других људи. То је веома важно. Пуно вам хвала“, рекла је Меркел током обраћања које је трајало свега 180 секунди.
Њен француски колега, Емануел Макрон, практикује да се нацији обраћа једном годишње из Јелисејске палате и то углавно уочи Нове године како би народу образложио планове државе за наредни период. Француски председник се више од једанпут обраћа нацији само у случају ванредних околности. Сличну праксу има и руски председник, Владимир Путин. Наиме, шеф руске државе традиционално крајем године организује велику конференцију за медије на којој одговара на новинарска питања и то је уједно и његово једно обраћање нацији у 365 дана.
Судећи по светској пракси, може се закључити да је председник Србије апсолутни шампион кад је у питању учесталост обраћања народу.
“Обраћања нацији председника Вучића нису уобичајена за нашу политичку културу, осим у ванредним околностима. Са Вучићем, готово да су редовна. На тај начин, диже се тензија, потенцира важност теме која затим лако постане ударна вест у свим медијима, на челу са провладиним. То је перфектан начин да се креира тема, а изводив је због односа власти са већином медија. Да је другачије, обраћања нацији би имала далеко слабији ефекат и вероватно као метод не би била често коришћена”, закључује Парун.
Србија у канџама браће. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Нова
