Показало се да је овај Хитлеров поход био судбоносна грешка, јер је Трећи рајх сломљен у најмасовнијим и најстрашнијим биткама Другог светског рата које су вођене на Источном фронту.
Обавештајци "Црвеног оркестра" Рихард Зорге и Бранко Вукелић још 5. марта 1941. су из Токија у Москву послали немачке документе о планирању напада на СССР у другој половини јуна. Дан пре инвазије Мечислав Стефански, совјетски обавештајац из Пољске, известио је о великим покретима немачке војске.
Увече 21. јуна Совјетима је пребегао немачки наредник и рекао да ће напад почети у недељу 22. јуна, у рану зору. Стаљин и његово политичко окружење су оклевали да реагују на ове информације, у нади да ће моћи да купе још мало драгоценог времена. Тада се осетио трагични недостатак одлучних официра који су уклоњени у политичким чисткама. Савремена, неидеолошка, руска историографија реално представља катастрофу после 22. јуна. Технолошки неупоредиво напреднија немачка војска је брзо продирала у Русију, а губици деморалисане Црвене армије били су огромни. Политички комесари нису били ратници.
Стаљин је тада из гулага и са Далеког истока у строј вратио војсковође какав је био генерал Рокосовски, који су једини могли да парирају немачким официрима. Пресудном одлуком совјетског руководства сматра се напуштање празних идеолошких прича које нису мотивисале никога. Обнародовано је да Русија поново води отаџбински рат, као и у време Наполеонове инвазије. Са цркава које су преживеле рушења поново су одјекнула звона за узбуну, свештеници су богослужили за победу руског оружја, а официрима су враћени чинови и ознаке царске војске.
Русија се, у најстрашнијем тренутку, враћала себи. О томе сведочи потресна прича о првој руској победи у октобру 1941. на Бородинском пољу, на истом месту где је 1812. до ногу поражен Наполеон. У равници, на вратима Москве, војници 32. стрељачке дивизије укопавали су се у ровове свесни да немају много шанси у предстојећем сукобу са немачким тенковима и самоходним топовима. Пуковник Полосухин, командант дивизије, ушао је у напуштени Музеј Бородинске битке, из кога нису били евакуисани експонати. У књигу утисака, у рубрику "разлог посете" уписао је: "Дошао сам да одбраним бојно поље". Наредио је посилном да узме стегове руских јединица које су победиле Наполеона и кренуо ка рововима. Предавао је царске заставе запањеним црвеноармејцима уз речи: "Ваши преци их нису обрукали".
У шумарку поред пута је поставио заседу малих противоклопних топова. Немачки панцери су, после низа победа, не очекујући отпор возили с отвореним куполама. Када су гранате ЗИС-ова уништиле први и задњи тенк, колона је била блокирана, а руски војници жедни освете уништили су беспомоћне грдосије и претворили их у буктиње. Шест дана 32. стрељачка дивизија је задржавала велику немачку офанзиву ка Москви. План о муњевитом удару је пропао, а Полосухинови војници су повлачећи се спасли све експонате из бородинског музеја. Старе стегове под којима су извојевали победу нису предали музеалцима до краја рата. Ниједан до њих никада није пао у руке непријатеља.
Спаљена земља
Предаја је значила само одложену смрт, јер је Хитлер одлучио да за Русе не важи Женевска конвенција о ратним заробљеницима. Немачке Ајнзац трупе за уништење су масовним стрељањима и бацачима пламена спроводиле тактику спаљене земље.
Беливуков бункер ресторан на стадиону Партизана у власништву члана ГО СНС. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
