Макронова центристичка партија би, према пројекцијама, требало да добије изнад 10 одсто гласова, што је довољно за наредни круг који се одржава 27. јула.
Партија Национални због Марин ле Пен је такође добила мање гласова него што је очекивала.
Обе странке заостају за конзервативном републиканском партијом, наводи BBC.
Један од Макронових посланика, Аурора Берж, описала је слабе резултате њене партије "демократским шамаром у лице свих нас".
Очекивало се да Национални збор у првој рунди освоји најмање један од 14 региона први пут у историји, али се то није десило.
Ле Пен се није кандидовала за изборе, али води кампању.
Она је за малу излазност на изборима, у којима је апстинирало 66 одсто гласача, описала као "грађанску катастрофу."
Лидер Националног збора је за резултате окривила владину непособност да народу улије веру у политичке институције.
"Хајде да будемо реални - изборе је обележила бројна и историјска апстиненција гласача од близу 70 одсто због неповерења у изборни систем, који оставља гласачима утисак да ништа не може да се промени, да је све одузето", изјавила је Ле Пен.
Гласачи су бирали у 14 француских региона, а било је више од 15.700 кандидата за 4.100 места у локалним парламентима.
Ови избори се прате са посебном пажњом, јер су председнички избори удаљени годину дана и представљају тест за Макрона и његове ривале.
Према првим резултатима Ипсоса, конзервативни републиканци су освојили 27 одсто гласова, а онда следи Национални збор са 19 одсто.
Ово је први пут да је Макронова странка учествовала у регионалним изборима, пошто његова "Република у покрету" није постојала када су се одржани претходни регионални избори 2015. године.
О распаду НАТО пакта прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
