Овако три деценије од проглашења независности Словеније и Хрватске од СФРЈ - 25. јуна 1991. године, говори потпредседник Владе Србије 1991. године, присећајући се тих дешавања.
Према његовим речима, распад Југославије 1991. је завршетак процеса настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, што се, каже, видело већ и на гласању о Уставу на Уставотворној скупштини, где су се видети уграђене тежње ка раскиду заједничке државе.
'’Југословенска идеја је била лепа за све народе који су живели поробљени у Аустроугарској монархији и постали су свесни да се они сами не могу ослободити, већ само удружени. Када монархије нема, сви хоће своју државу. То је уграђено у сваку Југославију'’, рекао је Шаиновић у разговору за Танјуг.
Зато је, каже, питање ко је крив друго питање, а прво је шта су тежње оних који су у Југославију ушли и кроз историју их остварили и разлишли се.
Шаиновић наводи да крајем 80-их година у Хрватској више није било кредибине политичке снаге која би била за опстанак Југославије, те да су и левичари и десничари, комунисти, антикомунисти, фашисти, сви били за независну Хрватску, разликујући се међусобно само у погледу како она треба да изгледа.
Зато су, додаје, хрватски комунисти изашли из СКЈ, а они који су следили усташки покрет дошли у Хрватску.
'’Све се тако кретало, да када гледамо из Београда у то време, ми смо тада у готово очајничком покушају да сачувамо Југославију због историјских тековина јер само тако српски народ живи у једној држави'’, рекао је Шаиновић.
Додао је да је тај процес био незаустављив јер је распад старог система, хладноратовског, кретао са запада на исток са циљем да се раздроби све што је СССР добио у Другом светском рату, укључујући и сам Совјетски Савез.
'’Распад СФРЈ и западно подржавање Хрватске и Словеније није само однос према Југославији, већ и према изласку Пољске из Варшавског пакта, распаду СССР-а. То да ли је неко то могао да спаси... то осим нас требало је још неко да хоће'’, рекао је Шаиновић.
Каже да се често помиње да је ЕУ тада нудила нека средства, да ли их је Милошевић одбио, и тврди да је Милошевић био за опстанак Југославије без икаквих пара, само да опстане.
'’Он би прихватио не само у ЕУ, у Афричку унију, само да остане Југославији, без новца. И обрнуто, нису постојале паре које би Туђмана и хрватску политику натерале да гласа за Југославију, јер су они од тих што нуде паре и имали подршку да буду независни. То је моменат који гледамо сада са растојања од 30 година'’, рекао је Шаиновић.
На питање да ли је могућа '’нова Југославија'’ унутар ЕУ, Шаиновић каже да то неће бити нова Југославија, нити историја има те повратке, што су, према његовом уверењу, флоскуле за дневне потребе, али да навија за то да ми у региону имамо највећу трговинску размену, да ће људи путовати, што је, каже, природно.
'’За ту природу навијам. То што су у ЕУ настале те групације, оне су природне и зато се одржавају. Очекујем да балканске земље имају један заједнички макро-развојни концепт, инфраструктурни, па онда и политички концепт'’, навео је Шаиновић.
Говорећи о данашњој позицији земаља бивше Југославије, а пре свега Србије, Шаиновић подсећа да је свет, у време када је СФРЈ била глобални фактор, живео у архитектури направљеној на Јалти, која јој је ту позицију и омогућила, а Јосип Броз Тито је вешто искористио.
'’Данас се наша позиција разликује колико се разликује свет после Јалте, нестао после нестанка С С С Р-а. Данас се линија додира померила на границу Украјине и Русије у Донбасу, хиљаде километара од Берлинског зида. Сада смо у трећој фази у којој се успоставља нова равнотежа'’, сматра Шаиновић.
Важно је, каже, да је Србија у условима нове равнотеже успела да очува, или да формира нову активну позицију, чије је кључно обележје, '’и Пекинг и Москва и Вашингтон", као и економски раст.
'’Положај из 1990-тих више није могућ. Могуће су претње и сметње, али не и оружане претње Србије. Активна позиција, коју имамо, значи да морамо стално ићи у сусрет проблемима, да морамо у најтежој ситуацији преговарати. Преговори увек носе ризик, али онај ко бежи од преговора, изгубио је сигурно'’, уверен је Шаиновић.
Додаје да подржава данашњу активну позицију и сигуран је да је ултиматум признајте Косово и тачка", који је понављан 20 година, добио зарез.
'’Ми треба да верујемо себи и своје убеђење у историјску правду. Видимо да ће свет морати да се окреће и нађе решење, а не брисањем гумицом решавати проблем. Претње силом су биле, нису дале резултат. Уздам се у нашу активну политику и не видим решење близу, али видим да се иде ка њему'’, закључио је Шаиновић.
Како је Његош одговорио Кривокапићу, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
