У свету заузетом пандемијом, вакцинисањима, самитима Г7, НАТО, ЕУ, те Џоа Бајдена и Владимира Путина, избором новог председника Ирана, климатским променама и другим великим глобалним дешавањима, годину дана таложена прашина са улица Хонг Конга подигла се прво у априлу, кад је осуђено деветоро активиста, међу којима и “отац демократије” у граду Мартин Ли и продемократски медијски тајкун Џими Лај, оснивач листа “Епл дејли” који је угашен у среду. Због организовања протестног марша током протеста 2019. они су осуђени на до годину дана затвора. Лију је суспендована казна због његових година (82), али је Лај добио 12 месеци затвора, а после је његова казна преиначена на 14 месеци. И остали ухапшени су добили сличне казне, а највећу је добио бивши посланик Леунг Квонг Хунг – 18 месеци.
У априлу је ухапшена и организаторка бдења за жртве Тјенанмена. Чоу Ханг Тунг ухапшена је због позива на недозвољено окупљање.
Контрола медија
Ситуација је, међутим, еруптирала кад је кинеска полиција – њих 500 –упала у редакцију највећег продемократског листа у граду. “Епл дејли” је затворен у среду, два дана раније него што је планирано, замрзнута му је имовина (2,3 милиона долара), а негде између рације и гашења продао је рекордних милион примерака.
“Блумберг” пише да кинеска влада има директне улоге у кључним публикацијама медијског царства. Прошле године су неки хонкошки тајкуни изразили подршку безбедносном закону у листовима попут “Та Кунг Пао” и “Вен Веи По”, оба под контролом Пекинга. “Блумберг” указује и да је “Саут Чајна морнинг пост” у власништву “Алибабе”, кинеског тајкуна Џека Маа.
Локални медији пишу да кинеска агенција за Хонг Конг планира да отвори ново одељење за пропаганду како би “уређивала медијску сцену” и у граду и у Макау. Активисти Хонг Конга забринути су да ће власништво над медијским издањима у граду од стране компанија или појединаца из копнене Кине омогућити Пекингу да утиче на информације које стижу до њихових грађана.
Да Пекинг предузима мере како би контролисао јавне информације показује и осуђивање фриленс новинарке Бао Чој, која је кажњена због “лажног саопштења” кад је излистала разлоге због којих тражи информацију о власништву аутомобила у оквиру истраге о нападу банде током продемократских протеста 2019.
Овако гоњење новинара је (било) ретко за Хонг Конг и служило је да упозори друге.
- Чињеница да новинарска истрага може постати кажњиви прекршај осветљава домашај недавног пада слободе штампе у Хонг Конгу – истакао је Седрик Алвијани из организације “Репортери без граница”.
Гувернерка Хонг Конга Кери Лам је у мају отворила могућност да ће Хонг Конг усвојити и закон о “лажним вестима”, наводећи да је њена администрација спроводила истраживање о томе како друге нације решавају “све више забрињавајући тренд ширења нетачних информација, дезинформација, мржње и лажи на друштвеним мрежама”.
Прво суђење по новом закону
Рација и гашење продемократског “Епл Дејлија” није, међутим, последњи инцидент у граду, што се тиче новијих дешавања.
Како је објавио АП, прва особа којој ће се судити према новом кинеском Закону о националној безбедности, донетом 1. јула 2020, Тонг Јинг Кит, у среду се изјаснио да није крив за оптужбе за тероризам и подстицање сецесије након што се мотором залетео у полицију носећи са заставом на којој је писало “Ослободите Хонг Конг, револуција нашег доба”, на протестима због поменутог закона прошле године.
Његово суђење ће показати како Хонг Конг решава прекршаје националне безбедности. До сада је, наводи АП, ухапшено преко 100 људи на основу новог безбедносног закона, укључујући Џимија Лаја.
Суд је прошлог месеца одлучио да ће се Тонгу судити без пороте, што је супротно правној традицији Хонг Конга. Максимална казна за озбиљне прекршаје је доживотни затвор.
Како је све почело
Протести – а и проблеми – у граду су започели у марту 2019, испрва због контроверзног кинеског закона о екстрадицији осумњичених. Та битка је добијена, закон је повучен, али не и рат.
Око 1,7 милиона људи је у августу те године изашло на улице у знак протеста. Демонстранти су тада осим повлачења закон тражили и повлачење карактеризације својих протеста као “побуне”, ослобађање ухапшених активиста, успостављање независне комисије за истрагу претеране употребе силе од стране полиције и оставку лидерке Кери Лам, које је септембра 2019. повукла спорни закон али одбила да испуни остале захтеве.
Уследила је година пандемије, окупљања су била забрањена што је Кини ишло на руку, а онда је Пекинг одлучио да појача стисак, потез праћен ретко једногласним критикама међународне заједнице, која је изразила забринутост због пада слобода у Хонконгу, укључујући слободу говора и окупљања.
Ако је претходни предлог закона о екстрадицији био контроверзан, следећи - који је усвојен - је био најмање драконски.
Нови безбедносни закон
Нови Закон о националној безбедности ступио је на снагу у граду 1. јула, на 23. годишњицу предаје Хонг Хонга Кини. Ово је утрло пут најдубљим променама у управљању над овом полуаутономном територијом откако ју је Велика Британија предала суверенитет над Хонг Конгом кинеским властима 1997.
Закон је криминализовао сецесију, субверзију, тероризам и договоре са страним силама, а осуђени за такве злочине могу добити и доживотну робију.
Пекинг је законом добио овлашћења да интервенише у случајевима националне безбедности, може у неким случајевима да одреди суђење оптуженицима у Кини уместо у Хонг Конгу, суђење може бити одржано иза затворених врата и власт у Пекингу има право осумњиченика за кршење националне безбедности да држи у притвору до шест месеци без приступа адвокату или члановима породице.
Лам – која је остала на власти – добила је овлашћење да именује судије које ће радити на случајевима везаним за националну безбедност. Истог дана кад је Закон ступио на снагу, слике хаоса обишле су свет. Хиљаде демонстраната изашле су на улице, а полиција је почела да примењу закон. Насрнула је на демонстранте воденим топовима и сузавцима, позивајући се на забрану окупљања у време пандемије и ухапсила више од 300 људи.
Говорило се о опасном ускраћивању људских права и ућуткивању опозиције, а та прича није стала до данас.
- Закон је страшан зато што нема граница. Активисти у Хонг Конгу, који су навикли да делују у окружењу које углавном поштује њихова права, сада се суочавају са застрашујућом празнином - рекла је тада кинеска директорика "Хјуман рајтс воча" Софи Ричардсон.
Недељу дана од доношења новог закона, а Кина је већ отворила своју канцеларију за његово спровођење у Хонг Конгу, а за њеног директора именован је бивши генерални секретар одбора кинеске Комунистичке партије у Гуангдунгу Џенг Јансјунг, иначе познат по улози у обрачуну са учесницима протеста у кинеском селу Вукан, где су незадовољни мештани 2011. насилно протерали владине званичнике из те области оптужујући их за незаконито одузимање земљишта.
Нова безбедносна агенција, како је тада речено, директно ће одговарати Пекингу.
Нови закон о изборима
Крајем истог месеца гувернерка Лам одложила је локалне изборе на годину дана, позивајући се на пандемију. Опозиција, која је излазила на улице уливајући снагу и наду продемократски настројеним Хонкожанима да ће се изборити за своју релативну аутомонију од централистичке Кине, циљала је на “историјску победу” на изборима. Међутим, уследила је масовна дисквалификација кандидата опозиције на изборима, а стратешко одлагање је имало свог ефекта.
Нешто мање од годину дана касније, ослабљеној опозицији сервиран је нови закон о изборима, усвојен крајем маја.
Закон је усвојен великом већином а њиме се омогућава одбијање кандидатура онима за које Пекинг процени да делују “непатриотски”.
Критичари закона упозоравају да је он осмишљен како би уклонио сву опозицију из градског парламента, чиме би се омогућило Пекингу да појача контролу над Хонг Конгом, након темеља постављеног у безбедносном закону.
"Империјални мамурлук"
Европска Унија и Велика Британија су оцениле да рација у “Епл дејлију” показује како Кина користи свој нови безбедносни закон да се обрачуна са дисидентима и ућутка медије уместо да се бави јавном безбедношћу, пренео је Ројтерс.
-Рација (у листу) додатно показује како се национални безбедносни закон користи да се угуше медијске и слободе изражавања у Хонг Конгу. Суштински је да се сва постојећа права и слободе становника града потпуно заштите, укључујући слободу штампе и публикација – истакла је портпаролка ЕУ Набила Масрали.
Западни лидери кажу да се кинески председник Си Ђинпинг обрушава на Хонг Конг. Они су такође изразили забринутост због следеће Сијеве мете. Запад тврди да кинески безбедносни закон крши начело “једне земље, два система”, који гарантује аутономију Хонг Конгу. Кина је, са своје стране, стално упозоравала Запад да се не меша у њене послове и каже да их дрма “империјални мамурлук” након година понижавања Кине током 19. и 20. века.
Путин узвраћа ударац Енглезима усред Медитерана. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
