Још увек није са сигурношћу утврђено да ли је нападач ножем из Вирцбурга био верски радикализован, али његов чин указује на феномен верски мотивисаног насиља и отвара дебату о опасности од исламиста у Немачкој, пише немачки Дојче веле.
Напад у Вирцбургу, човека из Сомалије којем је одбијен захтев за додељивање азила, враћа сећања на напад исламисте Аниса Амрија на божићни вашар у Берлину, децембра 2016. године, међутим потребно је бити опрезан када је у питању класификација злочина у Баварској, јер, како наводе, истрага је још увек у току.
Постоје и назнаке исламистичке позадине напада, али то се још увек испитује и без обзира да ли ће то на крају бити потврђено или не, расправа о тој врсти верски мотивисаног насиља поново је у току.
Када је немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер средином јуна 2020. представио Извештај о заштити уставног поретка, десничарски екстремизам описао је као "велики проблем", с обзиром на број напада и димензију коју имају у друштву, али је упозорио и на опасност од левичарског екстремизма - и исламизма.
Конкретно, 2020. године забележено је 409 кривичних дела из области "верске идеологије", што је за 13 одсто више у односу на претходну годину (362).
За велику већину одговорни су исламисти, тренутно је та бројка већа од 92 одсто. Када су у питању насилнички акти, укључујући и убиства, статистика показује минус од готово 20 процената - 33 напада у односу на 41 од раније.
Међутим, сами бројеви само условно речено дају праву слику. У анализи Службе за заштиту уставног поретка наводи се да је "претња од исламистичког тероризма у Немачкој била на високом нивоу и током 2020. године".
Постоје и процене о томе како би такви сценарији могли да се одвијају у будућности или како су се могли догодили у прошлости, а надахнути пропагандом усмереном на насиље или контактом с терористичком организацијом као што је тзв. "Исламска држава" (ИС), појединачни починиоци се са лако доступним средствима за напад усмеравају на мете које је лако напасти.
Ако се погледа број људи који представљају претњу и за које службе безбедности верују да би у сваком тренутку могли да изврше напад, потенцијал опасности од стране верско мотивисаних лица постаје посебно уочљив - од 697 мушкараца и жена који су класификовани као "потенцијално опасни", у 596 случајева сумња се да имају верске мотиве, чиме се претежно мисли на исламизам.
Поглед преко границе такође помаже Немачкој да процени ризик од напада.
Извештај Службе за заштиту уставног поретка односи се и на нападе у Француској и Аустрији, који су имали утицај на "динамику ситуације у Немачкој", а ДW као пример наводи напад на два пролазника испред некадашње редакције сатиричног часописа "Шарли Ебдо" крајем септембра 2020. у Паризу.
Напад у Бечу у новембру 2020. такође је могао да подстакне имитаторе у Немачкој да почине слична недела.
Немачке службе безбедности и даље су веома забринуте због још једног проблема - од готово 1.100 исламиста, који су од 2012. године боравили у Сирији и Ираку, отприлике трећина се вратила у Немачку.
По повратку су неки осуђени на затворске казне, а поступак према таквим исламистима у немачким затворима, али и након њиховог пуштања из затвора, представља "посебан изазов" за правосудне и органе безбедности у Немачкој.
Савет безбедности се састаје због промена у БиХ! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
