Под називом „Душа Сребренице“, изложба сарајевског фотографа Мидхата Потуровића, одржаће се у Енџио Хабу у улици Добрачина број 4, а отварање је 3. јула у 19.30 часова. Треба рећи да ниједна фотографија која је изложена не спада у ратне, јер је поменути босанско-херцеговачки фотограф имао свега 10 година када је пала Сребреница, тако да су „све фотографије настале у послератном периоду“, како се и наводи у најави догађаја на Фејсбуку.
У Енџио Хабу смо добили објашњење да су организатори изложбе: Независно друштво новинара Војводине, немачка невладина организација форумЗФД, часопис Граин и Иницијатива младих за људска права. Међутим, ко је крајњи спонзор изложбе нисмо успели да сазнамо.
На питање да ли су добијене дозволе за увоз уметничких фотографија (ради се о фотографијама великог формата), будући да је реч о међународној изложби, односно јер је аутор из БиХ, а та изложба је одржана прошле године у Сарајеву, Марко Милосављевић из Иницијативе младих за људска права нам је рекао да „мисли да то не подлеже никаквим ограничењима“.
- Нисмо имали никаквих проблема – казао је за Правду.
Упитан да ли Министарство културе или нека државна институција подржава догађај, рекао је:
- Ми на државу не рачунамо, нити су они спонзори, нити неко ко нам помаже, већ желимо да друштво информишемо о садржајима ове теме. Немамо информацију да ће се неко појавити испред државе, мада ће бити позвани да присуствују.
На питање, ко онда финансира ову изложбу, одговорио је: „Ми смо са овим пројектом аплицирали и добили средства“.
На наше инсистирање да нам каже од кога су добили средства, ко су спонзори, препустио је телефонску везу координатору пројекта Фиони Јелићи, која је рекла да се све информације могу пронаћи на страницама Енџио Хаба и магазина Граин.
- Изложба је настала као једна удружена жеља да се једна таква ствар организује у Београду – рекла је Јелићи.
На питање да ли ће се на изложби спомињати реч „геноцид“, као што је иста таква изложба у Сарајеву под називом „Душа Сребренице“, од истог аутора, везивана за наводни геноцид, рекла је да хоће.
- Спомињаће се реч геноцид. У складу са пресудама Међународног суда – казала је Јелићи.
На питање да ли су узели у обзир и изјаву Гидеона Грајфа, можда најпознатијег живог стручњака за геноциде, и налазе његове комисије која је утврдила да није било геноцида у Сребреници, казала је: „Не сматрам да је та комисија релевантна за мене“.
Упитана да ли имају дозволу државе да одрже овакав догађај, будући да инсистирају на речи геноцид, иако држава Србија не признаје да је био у питању геноцид, рекла је да „држава нема везе са организацијом“.
- Да ли сматрате да постоји закон да се забрањује реч геноцид? Било би потресно да постоји дозвола државе. Умрло је много људи, убијено је много људи. Једина порука је да се никоме не понови ништа слично. Ниједном појединцу и појединки на свету. Нико нема право да другоме одузима живот. Само је то порука, једина порука је жеља за миром, помирењем и да се не понови ништа слично – казала је она за Правду.
Како је устврдила, геноцид је „нови правни термин настао након Другог светског рата“, мада су, како је анвела и „остали ратни злочини једнако страшни“.
- Зашто у Јасеновцу није био пресуђен геноцид. То јесте био геноцид, али правна струка каже да закон не може да важи ретроактивно – рекла је она.
На наше питање како је онда чак Јерменима признат геноцид почињен у Првом светском рату, рекла је да „правну формулацију геноцида нико не може да оповргне, али суђење данас не би имало смисла јер су починиоци умрли“.
- Нико овде не суди народу, није пресуђено српском народу, већ Ратку Младићу као појединцу, који је имао командну одговорност. Не постоји синтагма геноцидни народ, нити је то суштина ни потреба. Нико није пресудио српском народу. То је када неко избегава да се бави суштином, па се бави формом. Да ли ће да то да врати из мртвих те људе из Сребренице? Суштина је да се ода почаст тим жртвама и породицама, То није само преко 8.000 убијених људи, то је преко 8.000 породица, родитеља, жена, деце, потомака… - устврдила је она.
Упитана да ли су барем неке фотографије посвећене и српским жртвама којих је било преко 3.500 у области око Сребренице, није дала директан одговор.
- Овде је изложба о Сребреници. Уосталом, имали смо изложбу о Јасеновцу која је затворена пре седам дана – изјавила је она, рекавши да мора да заврши разговор јер жури.
Заиста, у просторијама Енџио је током јуна одржана изложба под називом “Пут без повратка – од логора Слана до логора Јасеновац”, а исти простор познат је и по изложби Кораба Краснићија “Косово – наслеђе сећања”, у оквиру фестивала “Мирдита – добар дан”.
Иначе, у октобру прошле године, у Београду је одржана такође изложба о Сребреници која чак у свом имену носи реч „геноцид“. У питању је изложба под називом: „Archi War: Приче и сећања о геноциду у Сребреници“, ауторке Јелене Јаћимовић. Та изложба је одржана у Центру за културну деконтаминацију, и у сарадњи са Фондом за хуманитарно право.
Након одлуке града Чикага да прогласи Видовдан за свој празник, да ли то означава да ће САД окренути лист у политици према Србији, читајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Н. Б.
