Шта је заједничко успаваном вулкану у Невади и долини реке Јадар код Лознице? На којој адреси леже наде и америчке и српске владе? Која то мука мучи и племе Индијанаца на западу САД и мештане села Драгинац, Недељица, Слатина, Брезјак? Литијум. За једне бело злато, за друге еколошка заблуда.
Литијумска грозница не тресе само Србију и Америку већ и Кину и Европу. Свако трчи своју трку са истим циљем – да постане лидер у производњи ове сировине и отвори бар фабрике за производњу батерија, ако не и електричних аутомобила. Међутим, у многим земљама заједно са циљевима расте и напетост – Да ли је производња литијума баш тако зелена?
– Литијум тренутно има широку примену, али га одликује низ проблема као што је запаљивост, осетљивост контролног алгоритма, проблеми при транспорту... Највећи проблем јесте процедура производње која садржи низ материјала чије добијање захтева већу количину електричне енергије, попут кобалта, што доводи до укупно великог утицаја на животну средину – објаснио је за „Политику” Александар Милић, асистент на Електротехничком факултету у Београду.
Широм света различите рударске компаније различито приступају вађењу ове сировине. Оне који живе у местима на којима је планиран површински коп брине да ће остати без воде, да ће доћи до загађења подземних вода, стварања огромне количине опасног, тачније радиоактивног отпада, угрожавање биљака и животиња…
Ова питања брину и мештане насеља код Лознице и не умирују их обећања рударске компаније „Рио Тинто” да ће њихов рудник бити подземни и тако мање деструктиван. Сличним речима и америчке рударске корпорације покушавају да умире тамошње становништво. Али, у САД алтернатива је и извлачење литијума из слане воде, тачније из калифорнијског језера Салтонско море.
И понашање инвеститора слично је и тамо и овде – у журби су да добију дозволе за нове руднике како би почели с производњом и тако осигурали уговоре с фабрикама батерија и аутомобила. А аналитичари подгревају нервозу с проценама да ће се потражња за литијумом повећати и – повећавати.
Само у прва три месеца ове године амерички рудари литијума прикупили су с Волстрита скоро 3,5 милијарди долара. Чак седам пута више него у претходних 36 месеци, показују подаци Блумберга, и наговештају даљи луд раст.
Ове податке задовољно посматрају и домаћи и страни политичари и, чини се, не брине их много суморна прогноза стручњака о последицама по животну средину. Министарка енергетике Зорана Михајловић проценила је да је вредност налазишта јадарита 56 милијарди долара и назвала то „зеленим возом” који треба Србију да одвезе у будућност. Исту будућност својој земљи предвиђа и секретарка за енергетику Џозефа Бајдена, Џенифер Гренхолм, која је, најављујући у марту грантове за повећање производње кључних минерала, казала: „Ово је трка за будућност у којој ће Америка победити.”
Да ли је литијум заиста бело злато?
– Сада јесте, а да ли ће бити у будућности, то не можемо да гарантујемо на бази развоја технологија у претходних 30 година. Постоје како стартапови, тако и озбиљне светске компаније које улажу велике своте новца у развој алтернатива литијуму. Главни циљ је спустити време пуњења које тренутно, супербрзим пуњачима, траје испод 30 минута с литијумским ћелијама – додаје Милић.
Забринути тонови стижу од оних који имају потенцијал да диктирају услове производње литијума – од произвођача аутомобила.
– Заиста желимо да приморамо индустрије од којих купујемо материјале да се побрину да их производе на одговоран начин. Куповаћемо много и имамо значајну моћ да снажно искористимо ту ситуацију. И то намеравамо да урадимо – рекла је за „Њујорк тајмс” Сју Слотер, „Фордова” директорка набавке за одрживост ланца снабдевања.
Иначе, целе ове приче можда не би било да шведски научник Јохан Арфведсон није открио литијум 1817. године примећујући нешто непознато у минералима петалиту и сподумену.
Прва комерцијална производња литијума почела је 1923. у једној немачкој компанији где се добијао помоћу електролизе истопљене смесе литијум и калијум хлорида. Све до краја Другог светског рата коришћен је као средство за подмазивање и у индустрији стакла.
Осим класичних рударских извора, јефтиније добијање литијума је могуће и из сланих вода, кажу научници. Данас се литијум користи у великим количинама за производњу батерија, у грађевинарству, за органске синтезе у фармацији и аргохемијској индустрији. Од 2007. најважнији сегмент употребе литијума су батерије и акумулатори…
Како је Немачка опљачкала Србију, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
