Дипломатски разум пре свега САД, али и ЕУ, налаже да се пре снажног притиска на Србију да на неки начин призна Косово, најпре рашчисти терен на приштинској страни. Тако би Србија била остављена на дипломатској ветрометини као наизглед једина страна која, наводно, "кочи дијалог" и "разумно решење" које је "добро за све" и "отвара пут ка ЕУ". Ако би се у међувремену догодило да још нека од чланица ЕУ, попут Грчке, призна Косово, положај Србије на тој ветрометини би био још тежи и изолованији.

У овом плану посебне проблеме међународним дипломатама прави приштински премијер Аљбин Курти, јер одбија да прихвати континуитет дијалога и оно што је последњих година у Бриселу договорено.

Изостаће нон-пејпери

Како се сазнаје, састанак највиших званичника председника Србије и тзв. приштинског премијера Куртија, који је планиран средину јуна, неће на столу имати готова решења. Како сада ствари стоје, изостаће чак и нон-пејпери, толико помињани у последње време. Иако се међународној зајединици жури да затвори питање Косова, сама обнова дијалога на високом нивоу биће успех.

"Природа" се обнавља после скоро годину дана, када су се 7. септембра у Бриселу сусрели председник Вучић и тадашњи приштински премијер Авдулах Хоти. Зато се за нови сусрет Вучић - Курти, у међународним круговима спекулише да ће бити краћи састанак са опипавањем терена.

Курти игнорише све договоре

Ове недеље у Приштини и Београду бораве Метју Палмер, заменик помоћника америчког државног секретара, и Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине. После три дана у Приштини, Лајчак ће са председником Србије разговарати у четвртак поподне, а после сусрета са Лајчаком председник Вучић разговараће званично и са Палмером. После појединачних разговора биће одржан заједнички састанак.

Извор из дипломатских кругова у Приштини наводи да Курти у разговору са међународним представницима или избегава разговор о дијалогу са Београдом, или јасно говори да је против. Ипак, на заказани наставак разговора у јуну ипак мора да дође, јер би све супротно било скандал за САД и ЕУ, чије су дипломате ових дана у офанзиви у Приштини и Београду.

Осим што избегава дијалог, Курти игнорише све што је досад договорено.

- Тзв. косовски премијер не прихвата оно што су његови претходници договорили. Одбија да прихвати континуитет дијалога у Бриселу, а посебно негира, нити жели да спроводи постигнуте споразуме који се односе на српску заједницу - каже саговорник.

Етничко чишћење, па "грађанско Косово"

Курти неће ни да чује за Заједницу српских општина. Упорно међународним саговорницима истиче да је заједница недопустива и да он не дозвољава формирање.

- Агресивно заступа тезу да Европа не сме да дозволи стварање ентитета на националном нивоу, а што би Заједница српских општина била. Непрестано понавља да је то решење практично рушење "грађанског Косова" - каже извор из Приштине.

Дијалог се и прошле године на релацији Вучић - Хоти завршио када је председник Србије покренуо питање Заједнице српских општина. Хоти је, иначе, доведен на власт тако што је уз снажан ангажман америчке дипломатије оборена прва Куртијева влада.

Поништавање српске Цркве и традиције

Друга теза која отежава дијалог је инсистирање да питање Српске православне цркве не буде део преговора у Бриселу. То је такође Куртијев захтев. Он непрестано понавља међународним званичницима да је то "искључиво локална ствар" и да нити сме, нити има потребе да се диже на виши ниво.

Овај захтев Куртија има упориште не само у заокруживању приче о независном Косову, већ и брисању српског питања генерално. Условно речено "решавање" положаја СПЦ само у оквиру привремених институција практично значи нерешавање стварних нагомиланих проблема и поништавање српске традиције и Цркве на простору Косова и Метохије, као и уклањање једине српске институције на КиМ која постоји на целој територији.

Грчка се "крчка"

Док се врши притисак на најблаже речено несарадљивог премијера, поједине државе ЕУ притискају преостале чланице које нису признале Косово. Како се сазнаје, најжешћи притисак усмерен је на Грчку.

Грчка засад не мења став да неће признати самопроглашену независност Косова и у политичком смислу је чврста у таквом опредељењу. Притисак појединих чланица ЕУ на Грчку, међутим, не стаје, јер је због отежане финансијске ситуације услед коронавируса погодно тле за "утицај". Признавање макар једне од пет држава ЕУ - Шпаније, Грчке, Кипра, Румуније, Словачке - сматрало би се изузетним успехом ЕУ дипломатије.

Сви чинови дијалога Београд - Приштина

Почетак дијалога између Београда и Приштине био је 8. марта 2011. године. То је био технички дијалог. Учесници су били Едита Тахири и Борко Стефановић. Договор: Споразум о интегрисаном управљању "границама" и Споразум о регионалном представљању Косова.

Први политички дијалог био је 19. априла 2013 године. Учесници су били Ивица Дачић и Хашим Тачи. Потписан је Споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине, познатији као Бриселски споразум.

Споразум о заједници српских општина, слободи кретања и мосту у Митровици потписан је током дијалога који је вођен 2015-2016. Учесници су били Александар Вучић и Иса Мустафа.

Договор о наставку дијалога и нова фаза преговора потписани су 3. јула 2017. Учесници су били Александар Вучић и Хашим Тачи.

Током 2018. и 2019. долази до застоја у преговорима. Тзв. Косово уводи таксе од 100 одсто на робу из Србије.

Дана 7. септембра 2020. године, на састанку са Авдулахом Хотијем, Александар Вучић тражи спровођење договора о Заједници српских општина.

Путин и Бајден деле свет. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц